Inflacija u eurozoni rekordno je skočila u januaru, što su pokazali zvanični podaci u srijedu, 2. februara, pojačavajući pritisak na Centralnu evropsku banku (ECB) pred sastanak o monetarnim politikama koji se planira u prvoj sedmici februara.
Inflacija je dostigla 5,1 procenat prošlog mjeseca, prvi put od kada agencija Eurostat prikuplja podatke od 1997. godine.
Evropska centralna banka, zadužena za monetarnu politiku eura, planira da inflacija srednjoročno bude dva odsto.Odbor ECB-a se sastaje u četvrtak, a posmatrači očekuju da će se ECB držati svojih trenutnih stopa, koje su najniže u istoriji nakon pandemije izazvane korona virusom, uprkos inflatornom pritisku.
Svako pooštravanje moglo bi da ugrozi ekonomski oporavak i optereti zadužene kompanije i vlade.
“Podaci januarske inflacije podržavaju naš stav da će ECB uskoro predvidjeti da će inflacija biti ciljana u srednjoročnom periodu pa u skladu s tim, mislimo da će kreatori politike ove godine u potpunosti okončati neto kupovinu imovine i pripremiti se za početak podizanja kamatnih stopa početkom 2023., ako ne i prije”, rekla je kompanija Capital Economics u odgovoru na najnovije podatke.
Energenti su zabilježili skok od 28,6 odsto inflacije u eurozone tokom januara, naveli su iz Eurostata.
Zabilježen je porast od decembra, kada je prikazano 25,9 procenta ukupnog skoka cijena.
Hrana, alkohol i duvan zabilježili su 3,6 procenata, takođe porast tokom proteklog mjeseca, dok su usluge porasle za 2,4 procenta.
Inflacija počinje da izaziva nervozu u eurozoni dok se druge ekonomije širom svijeta suočavaju sa ograničenim snabdijevanjem i iznenadnom potražnjom za energentima dok privreda pokušava da se vrati u prepandemijsko stanje.
Evropska unija (EU) se takođe suočava s drugim varijablama koje opterećuju njeno energetsko tržište.
(RSE)
