Po uvođenju eura, svi depoziti i krediti u kunama, konvertovaće se u euro po fiksnom kursu, najvjerovatnije uz 7,5345 kune za euro.
Ako je riječ o kreditima u kunama s fiksnim kamatama, a takvih je u portfeljima banaka trenutno oko 38 odsto, konvertovaće se glavnica, dok će kamata ostati ista.
Ako je riječ o kreditima u kunama uz promjenjivu stopu koja je vezana uz Nacionalnu referentnu stopu (NRS) za kune, doći će do određenog prilagođavanja, no konačna kamatna stopa za korisnike ovih kredita će biti ili jednaka, ili čak niža od ranije ugovorene, piše Novi list, prenosi SEEbiz.
Prema analizama stručnjaka, promjenljive stope se sastoje od promjenljive kamate kao baze, te fiksne marže. Marža će se prilagoditi, ali tako da potrošači ne budu zakinuti.
U Hrvatskoj narodnoj banci kažu da će prilagođavanje fiksne marže biti potrebno jedino u slučaju da privremeni NRS bude viši od ugovorenog za isti obračunski period.
Na pitanje do kada će uopšte postojati NRS za eure, kao neka “hrvatska varijanta euribora” iz HNB za Novi list odgovaraju da će se koristiti samo za potrebe inicijalnog određivanja visine kamatne stope na kredite stanovništvu na datum uvođenja eura, prenosi SEEbiz.
Vjerovatno je da će se korelacija između NRS i euribora pojačati nakon što Hrvatska uvede euro, s obzirom na to da će domaće banke time dobiti podjednak pristup operacijama refinansiranja koje imaju snažan uticaj na kretanje euribora.
U slučaju stezanja monetarne politike Evropske centralne banke (ECB), a time i rasta euribora, NRS bi kao i do sada reagovao sa odlaganjem s obzirom na to da se izračunava „unazad“ i da su u njegovom obuhvatu i depoziti kod kojih se kamatne stope ne resetuju trenutno, nego sa vremenskim odlaganjem (na primer, kod isteka roka oročenja), te da na njega utiču i drugi faktori“, zaključuju u HNB.
Trenutno je 38 odsto kredita domaćinstvima ugovoreno uz fiksnu kamatnu stopu. Njima će se glavnica konvertovati po navedenom kursu, a kamata ostati ista.
Oko 42 odsto kredita domaćinstvima trenutno je vezano uz neki od NRS-ova (NRS1, NRS2 i NRS3), dakle, odobreni su uz promenjivu stopu, i to sa nacionalnom stopom u osnovi. Kod njih bi konverzija trebalo da bude izvršena na opisani način, s tim da bi trebali ili ostati na istom, ili dobiti i manju stopu.
Oko 10 odsto kredita domaćinstvima već sada je odobreno uz promjenljivu stopu euribora (kod preduzeća procenat je značajno veći).
Prema evidenciji HNB, ostatak do sto odsto svih kredita otpada na tzv. administrativno promenljivu stopu, te “ostalo”.
