Zaklonjena korona haosom, svetska finansijsko-IT elita upumpala je preko centralnih banaka 20 biliona dolara. (Bilion je hiljadu milijardi, broj s dvanaest nula.) Na to će MMF, najveća međunarodna finansijska organizacija za zaduživanje malih i slabih kojima su zabranili „kreiranje novca“, dodati 650 milijardi dolara.
Dok se očekuje eksplozija inflacije, skaču cene hrane, sirovina i strateških materijala. „Najubrzanija inflacija u poslednjih 31 godinu dodatno zagreva Vašington“, javlja NJujork tajms. „Indeks potrošačkih cena u oktobru porastao je za 6,2 odsto u odnosu na pre godinu dana, što je najveći rast od 1990. Loša vest za predsednika Bajdena i Federalne rezerve.“
Bogatstvo i pohlepa
Na prost narod i njegove probleme niko ne obraća pažnju. Narodne muke spominju se tek kao problem biznisa. U tom stampedu milioni ljudi ne mogu da plaćaju najosnovnije – stan i hranu. Statistika u ovakvim prilikama, kad treba da prikaže opadanje, ublažava stanja, ali, recimo, u najbogatijoj zemlji sveta – četiri miliona ljudi ne mogu da plaćaju stan, a deset puta više njih ima problem s prehranjivanjem.
Dok 99 odsto stanovnika na Zemlji gubi sredstva za život, bogatstvo nerazumnih razmera gomila se kod „Epla“, „Alfabeta“ (matična firma „Gugla“), „Amazona“, „Majkrosofta“ i „Fejsbuka“ – 9,1 bilion dolara. Zbir BDP-a Nemačke, Francuske i Italije ne dobacuje do te sume.
Iznad digitalnih „dobitnika“ u vreme opšte propasti su oni koji stoje iza mutnih investicionih fondova a čiji vlasnici su nepoznati – „Blekrok“, „Vangard“, te „Stejt strit“ i „Fideliti“: 22,6 biliona dolara. Da biste razumeli koliko je to – 15,7 biliona dolara je zbirni BDP 27 država Evropske unije.
Posledica je ovo pohlepe koju pothranjuje kapitalistički sistem otkako uređuje svet. Baš na pohlepu se u trenucima samohvale – kad je u martu ove godine objavljivao da je više od 28 miliona ljudi dobilo prvu dozu vakcine u Britaniji – pozvao premijer Boris DŽonson. „Razlog zašto smo uspešni u vakcinaciji je kapitalizam. Zbog pohlepe, dragi moji!“, izreče prvi čovek vlasti Velike Britanije pred raspuštanje parlamenta za uskršnje praznike.
Čak se i njemu to učinilo malo neprilično. Jer pohlepa je na spisku smrtnih grehova – koje je poređao monah Evagrije Pontijski još u četvrtom veku. On je ukazao na osam „strašnih iskušenja ljudske duše“, a koje je 590. papa Grigorije Veliki sažeo u – sedam „smrtnih grehova“. Monah Evagrije je razumevao da pohlepa dolazi iz straha od „gladi, koja će neminovno doći, bolesti koja će nas posetiti – teškog siromaštva“, ali je papa Grigorije Veliki (hiljadu godina pre Velikog raskola) pred hrišćane stavljao ultimativnu istinu da „onaj ko zadržava za sebe ono čime bi mogao da prehrani siromahe, odgovoran je za stradanje svih koji bi preživeli da im je ovaj udelio nešto od svog izobilja“.
Pljačkaši u kosmosu
U doba Borisa DŽonsona teolog Evagrije i papa Grigorije mogu da stanu u anegdote. Iako pojam pohlepa još nosi neko daleko crnilo i preteće zaumlje, danas je – vrlina neophodna za uspeh u društvu.
To se baš lepo videlo ovih dana kad je direktor Svetskog programa za hranu UN Dejvid Bizli, pred izvesnošću da bi od gladi moglo umreti 42 miliona ljudi, spomenuo kao moguće dobrotvore Ilona Maska i DŽefa Bezosa, najbogatije na svetu. Naravno, to na njih nije ostavilo nikakav utisak. Kakvi gladni na Zemlji!? Ovi „genijalni preduzetnici“ su zagledani u kosmos.
Bezosova „genijalnost“ dolazi od organizovanja prodaje robe preko interneta. S tim iskustvom čovek, inače opšteznan kao najbezobzirniji eksploatator svojih zaposlenih – nedavno je „Blumbergu“ predočio viziju „’Amazonovih’ vangradskih ’fabričkih gradova’ osnovanih u skladištima“. I sluđena Amerika se zgrozila nad takvom projekcijom svetle „budućnosti radničke klase“. „Radni logori“ su već postojali, ali njihovi izumitelji nisu u njih trpali građane nego zarobljenike.
Isti genije ima rešenje za čovečanstvo da „premesti većinu industrije u svemir i dozvoli samo nekolicini odabranih da ostane na našoj planeti“. Dakle, čovečanstvo će trbuhom za kruhom u svemir… „Oni će se rađati u tim kolonijama, živeće u njima. Zemlju će moći da posete kao što se danas ide u Nacionalni park Jelouston.“
Genije je otkrio i otkud mu takve misli. „Zemlja može da izdrži, recimo, 10 milijardi ljudi do određenog stepena. Morali bismo naporno da radimo da bismo shvatili kako da to uradimo bez degradacije planete… Sunčev sistem može da izdrži trilione ljudi“, reče. Stara priča o smanjenju stanovništva na Zemlji koju je koronokratija aktuelizovala. Bezos nije obratio pažnju na pitanje „ko će odlučiti ko će u budućnosti živeti na Zemlji“. Pa to se zna. Neće valjda oni koji umiru od gladi!
Bolest je moć
Dok se svet medija (čije narative direktno i posredno kontrolišu Bezosi) zadivljeno čudi kako ovi ljudi genijalno organizuju pljačkanje planete, tehnikama koje dosad nisu viđane, spominjati odgovornost „za stradanje svih koji bi preživeli da im je udeljeno nešto od tog izobilja“ – besmislena je radnja. Ilon Mask se čak dosetio da u zabavnoj emisiji Saturday Night Live na TV mreži En-Bi-Si oglasi kako ima Aspergerov sindrom.
Austrijski pedijatar Hans Asperger je 1944. uočio decu koja su normalno inteligentna, ali su fizički nespretna i ne pokazuju empatiju, „sposobnost da se emocionalno razume šta druga osoba doživljava“. A to su heroji ovog doba. Bolest je moć. I Mark Zakerberg, izumitelj „Fejsbuka“, jeste „dete s tom manom“.
Oni nikako ne spadaju u „mudre ljude koji novac nose u svojoj glavi, ali ne u svom srcu“, što je bilo vrlina u vreme DŽonatana Svifta (1667-1745). Kapitalizam je učinio svoje. Danas „novac ne kvari ljude“, danas „pokvarene“ psihologije stvaraju novac o kome Krez nije mogao ni da sanja. I onda samoobogotvorene sociopate odlučuju o sudbinama milijardi ljudi.
Razumevanje pljačkanja drugih, kao igara bez granica, u kojima je normalno i umiranje ljudskih bića od gladi – vrlina je.
Šta je odgovor na to?
Ova vrsta socijalno funkcionalnog autizma, tome prisustvujemo, neće / ne može odustati od puta koji trasira. Naprotiv, činiće sve da njihova dela učini – društvenim vrlinama. A ako mu padne na um, DŽef Bezos bi mogao da sedne i napiše Novu bibliju i da je preko „Amazona“ učini tiražnijom od zastarele Biblije.
Dakle, naučićemo da je normalno, najnormalnije da sve više i više desetina, stotina miliona ljudi bude dovedeno na granicu smrti od gladi, bolesti, da bude naseljeno u koncentracione logore i raspoređeno na groblja ili u kosmos, kako god. Sistematski će se gušiti kolektivna empatija prema nesrećnicima. Ali će se razvijati naša beskrajna ljubav i divljenje prema – turoperaterima koji će nas spremati u kosmos.
Za najdalje do 2030, planira se, živećemo u distopiji u kojoj „nećemo imati ništa i bićemo srećni“, kako je neuvijeno objavio veliki ideolog „Velikog reseta“ Klaus Švab.
Ustanak i Istok
Projekat je savršen, veruju oni, ali će – ostaje nama da verujemo – završiti u onoj torbi da „nema savršenog zločina“. Ili čovečanstva neće biti.
Jedno rešenje bi mogao biti – globalni ustanak. Toga je bilo 1848, 1918, 1968… Taj proces je u toku. Dok se Bezosi i Maski urnebesno zabavljaju, svet se zbog gušenja slobode i ismevanje pravde panično budi. Zasad ga je moguće zaustavljati vodenim topovima…
Ili, drugo rešenje – alternativa s Istoka. „Kod kineskog koncepta razvoja uvek me impresionira vizija deljenja – namera deljenja bogatstva i prosperiteta“, kaže kritičar statusa kvo Peter Kenig, koji je došao iz svetskog globalnog sistema – trideset godina proveo je u Svetskoj banci i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
„Vizija o zajedničkom prosperitetu… zamišlja budućnost u kojoj prosperitet dele svi u zemlji.“ Ideja je u razvoju – sprovodi se na visokoefikasnom kapitalističkom privređivanju, konkurentnom na svetskom tržištu, i – socijalističkom organizovanju političkih odnosa u društvu. I: „Dozvolite mi da dodam – kineska vizija zajedničkog prosperiteta prevazilazi njene granice, kao što pokazuje Inicijativa Pojas i put (BRI)… koja ima za cilj izgradnju pravednijeg sveta širenjem ne samo koncepta ’zajednički prosperitet’ već i pojma učenja kroz fizički rad i organizaciju u saradnji sa zemljama širom sveta“ (Peter Kenig).
Kad stojimo pred pričom o ovoj vrsti rešenja, onda razumemo da je to još nesaglediv put. Moguć. Čak izvestan. Ali nesaglediv, posebno za kulture kojima je Istok, iz njihove samoljubivosti, uglavnom nerazumljiv. Zato nam i Bezosovi konc-lageri izgledaju bliži, jer razumemo o čemu govori a mi u to učitavamo obećani progres.
Nema ovde nikoga „ko na brdu ak’ imalo stoji“…
Nacionalna država i imperijalizam
Ali nešto ipak znamo. Ni to nije malo. Da očigledno prisustvujemo sukobu nacionalnih vrednosti i globalnog imperijalizma.
Dakle: „Nacionalizam… predstavlja skup principa koji podrazumevaju da je svet najbolje uređen kada narodi mogu sami da određuju nezavisni pravac svog kretanja, da neguju svoje tradicije i da slede sopstvene interese bez uplitanja drugih. Ovom stanovištu suprotstavlja se imperijalizam, koji teži tome da u svetu uspostavi mir i prosperitet tako što će u najvećoj mogućoj meri ujediniti čovečanstvo u jedinstveni politički režim“, napisao je Joram Hazoni (57), konzervativni intelektualac, Izraelac školovan u Americi, u knjizi Vrlina nacionalizma objavljenoj 2018, a proglašenom „konzervativnom knjigom godine“ 2019. Prevedena je i kod nas.
Srbi kao narod gotovo da nemaju dilema. Iskustvo s globalističkim imperijalizmom je neupitno loše. U svakom pogledu: političkom, ekonomskom, kulturnom, obrazovnom, pa i sportskom, zabavnom…
Srpska politička elita, ’ajde da tako zovemo ono što okupira naše javno mnjenje kako god se označavalo – pozicija ili opozicija – veruje da Zapad/Evropa nema alternativu. I tako viče na sve četiri strane sveta.
NJihovo kašnjenje za Orbanom, Moravjeckim i inima postaje sve očiglednije, a i njihovo razilaženje sa sopstvenim narodom sve dramatičnije. Politički ga zamlaćuju, ekonomski zanemaruju, kulturno kolonizuju. Sukobi su sve češći i žešći. A ovo je samo početak.
Slobodan Reljić
Izvor: Pečat
