Avganistan: Talibani zabranili korišćenje stranih valuta, zemlji prijeti humanitarna kriza

Nakon povlačenja međunarodne finansijske podrške, kao i zamrzavanja milijardi dolara avganistanskih rezervi u SAD i Evropi, Avganistan je pred novim teškim izazovom nakon što su talibani zabranili korišćenje stranih valuta u zemlji čiji su stanovnici suočeni s jednom od najtežih humanitarnih kriza, pišu svjetski mediji.

Odluka o potpunoj zabrani

Najava talibana kako će u potpunosti da zabrane upotrebu strane valute u Avganistanu sigurno će izazvati dalje poremećaje u ekonomiji koja je gurnuta na ivicu kolapsa naglim povlačenjem međunarodne podrške, ukazuje Rojters, prenosi Radio Slobodna Evropa.

„Ekonomska situacija i nacionalni interesi u zemlji zahtijevaju da svi Avganistanci koriste avganistansku valutu u svakoj trgovini“, rekli su talibani u utorak, u saopštenju koje je novinarima podijelio jedan od njihovih portparola.

Talibanska vlada, naglašava Rojters, vrši pritisak na oslobađanje milijardi dolara avganistanskih rezervi u SAD i Evropi, dok se zemlja pogođena sušom suočava s novčanom krizom, masovnom glađu i novom migracionom krizom. Odlazak snaga predvođenih SAD i mnogih međunarodnih donatora ostavili su zemlju bez donacija koje su finansirale tri četvrtine javne potrošnje.

Upotreba američkih dolara je široko rasprostranjena u Avganistanu dok, kako ističe Rojters, pogranična područja za trgovinu koriste valute susjednih zemalja, kao što je Pakistan. Ministarstvo finansija saopštilo je da ima dnevni prihod od poreza oko 400 miliona afganija (4,4 miliona dolara).

Odluka talibana, dodaje Rojters, saopštena je nekoliko sati nakon što je najmanje 25 ljudi ubijeno, a više od 50 ranjeno kada su naoružani napadači napali najveću avganistansku vojnu bolnicu nakon dvije velike eksplozije na lokaciji u centru Kabula.

Iznenadni potez

Zabrana talibanske vlade o upotrebi stranih valuta u Avganistanu, prema ocjeni Blumberga je iznenadan potez koji bi mogao da optereti ekonomiju koja se bori s nedostatkom gotovinskog novca i dodatno izoluje zemlju.

Odluka je donesena u trenutku kada talibani traže oslobađanje milijardi dolara rezervi u inostranstvu, koje su SAD i njihovi zapadni saveznici zamrznule od kada je grupa došla na vlast u avgustu. Bez ovih rezervi, naglašava Blumberg, Avganistan je praktično isključen iz međunarodnog finansijskog sistema.

Militantna grupa naredila je svim Avganistancima da obavljaju trgovinu avganistanskom valutom zarad nacionalnih i ekonomskih interesa zemlje, rekao je portparol talibana Zabihulah Mudžahid, naglasivši kako će oni koji prekrše zabranu „biti tretirani po zakonu“.

Ipak, ukazuje Blumberg, nejasno je kako će talibani sprovesti ovu odluku s obzirom na to da se ekonomija Avganistana više od dvadeset godina oslanjala na američke dolare, odnosno da su dvije trećine depozita avganistanskih banaka i polovina nacionalnih zajmova u zemlji u američkim dolarima.

Za plaćanje uvezene robe i usluga, kao i za velike transakcije kao što je kupovina kuće ili plaćanje školarine u privatnoj školi, dolar ima prednost u odnosu na lokalni avgani, pojašnjava Blumberg, dodajući da bi zabrana takođe mogla da zakomplikuje humanitarnu pomoć iz inostranstva, koja će biti ključna za zemlju pred nadolazeću zimu.

Egzodus strane pomoći

Dok se Avganistan suočava s teškom novčanom krizom i traži od američkih Federalnih rezervi i centralnih banaka u Evropi da oslobode milijarde dolara njihove prekomorske imovine, zemlja je takođe pogođena egzodusom strane pomoći ali i posledicama suše, ističe BBC.

Ranije ove godine, MMF je saopštio da Avganistan više neće moći pristupiti njegovim resursima, dok je Svjetska banka takođe zaustavila finansiranje projekata u zemlji, naglašava britanski javni servis, dodajući da su grantovi iz inostranstva ranije finansirali tri četvrtine javne potrošnje Avganistana.

Prošlog mjeseca, MMF je upozorio da bi se ekonomija zemlje mogla smanjiti za 30 odsto ove godine, gurajući milione u siromaštvo i prouzrokujući humanitarnu krizu. Fond je takođe upozorio da bi ekonomske nevolje Avganistana mogle da podstaknu izbjegličku krizu koja bi pogodila susjedne zemlje, Tursku i Evropu.

Avganistan takođe pati od teške suše, koja je uništila veliki dio usjeva pšenice i izazvala skok cijena, ističe BBC, ukazujući na upozorenje Svjetskog programa za hranu UN da bi se milioni Avganistanaca mogli suočiti s gladovanjem zbog kombinacije suše, sukoba i kovida-19.

Međutim, ukazuje britanski javni servis, iako su zapadne sile rekle da žele da izbjegnu humanitarnu katastrofu u Avganistanu, odbile su da zvanično priznaju talibansku vladu.

Kolaps ekonomije

Avganistan je na ivici najgore humanitarne krize na svijetu, nadmašujući čak i bijedu u Siriji i Jemenu, napisao je britanski Ekonomist, ukazujući na novi izvještaj agencija UN koji procjenjuje da oko 23 miliona od 38 miliona ljudi u Avganistanu neće imati dovoljno hrane da preživi zimu osim ako se pomoć brzo ne poveća.

Ujedinjene nacije procjenjuju da je polovina zemlje živjela s manje od dva dolara dnevno kada je Kabul pao, a da bi do sredine 2022. to moglo da zadesi preko 90 odsto stanovništva.

„Nismo vidjeli ovakav nivo opšteg siromaštva ni u jednoj zemlji u novijoj istoriji“, rekao je 21. oktobra Kani Vignaraja iz Programa UN za razvoj.

Neposredan razlog za krizu je, kako ističe Ekonomist, gubitak strane pomoći od koje je ranije zavisila avganistanska privreda. Prije nego što su talibani preuzeli vlast, zemlja je dobijala oko 8,5 milijardi dolara godišnje, a tri četvrtine vladinog budžeta su plaćali strani donatori, uključujući gotovo kompletno zdravstvo i obrazovanje. Sve se to završilo 15. avgusta, kada je prethodna vlast pobjegla iz zemlje, ističe list.

Kako je veći dio ekonomije neformalni, teško je tačno znati koliko su stvari loše, ali, ističe britanski nedjeljnik, mnogi ljudi očigledno nisu u stanju da priušte čak ni najpotrebnije, pa sve češće prodaju svoju imovinu pored puta da bi kupili hranu. S druge strane, ukazuje Ekonomist, talibani izgleda nemaju plan kako da se suoče s katastrofom osim da za to okrive strance.

Zemlje koje su ranije pomagale Avganistan, u međuvremenu, svoju pažnju usmjeravaju na druga mjesta. Stavovi prema režimu, koji pokazuje malo znakova da će održati svoja obećanja o formiranju inkluzivne vlade ili poštovanju prava žena, postaju sve oštriji. Pošto su dozvolili talibanima da preuzmu zemlju, zapadni lideri su izgleda spremni da iz daleka posmatraju njen ekonomski kolaps, zaključio je Ekonomist.

Sankcije nisu odgovor

Sankcije nisu odgovor i SAD moraju da uspostave radni odnos s talibanima kako bi se u Avganistanu izbjegla katastrofa, napisao je u rubrici ‘Mišljenja’ za Vašington post Obaidulah Baher, predavač na Američkom univerzitetu u Avganistanu.

Situacija na terenu je, kako tvrdi, ljude poput njega naterala da politički aktivizam zamene humanitarnim radom, odnosno konstantnim radom na obezbjeđivanju obroka hrane za porodice u nevolji. Sramotna glad i siromaštvo su srceparajući, a međunarodna zajednica mora da shvati hitnost situacije, napisao je.

Baher smatra da Bajdenova administracija mora da oslobodi skoro 10 milijardi dolara avganistanskih rezervi koje je zamrznula, što je od vitalnog značaja za ponovno pokretanje ekonomije. Takođe ukazuje kako je pogrešno očekivati da će sankcije podstaći autokratske države da promjene svoje ponašanje.

Umjesto da odvoje stanovništvo od vladajuće elite, sankcije na kraju guraju stanovništvo u zagrljaj režima kako bi im obezbijedio osnovne potrebe, napisao je Baher za vašingtonski list, naglasivši da sankcije „ne podstiču duh slobode, već stvaraju okolnosti za dalje potčinjavanje“.

Izvor: RSE

Check Also

Mala aktivnost kriptovaluta, cijene stabilne

Ukupna vrojednost tržišta kriptovaluta je u poslednjih 24 sata ostala maltene nepromijenjena. Prema podacima sajta …

One comment

  1. Ispravite naslov!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *