Ekonomski rast Njemačke u 2021. godini 2,4 odsto

Pandemija korona virusa i dalje oblikuje ekonomsku situaciju u Njemačkoj, zbog čega su instituti za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena i IWH iz Halea smanjili prognozu privrednog rasta zemlje za ovu godinu sa 3,7 na 2,4 posto, a za narednu predviđaju rast od 4,8 odsto, prenosi Tanjug.

Ne treba očekivati u kratkom roku potpunu normalizaciju aktivnosti koje zavise od intenzivnih kontakata, a pored toga, uska grla u snabdijevanju još uvijek ometaju proizvodnju, konstatovano je u jesenjem izvještaju pomenutih instituta objavljenom u četvrtak.

Njemačka ekonomija će dostići normalnu iskorišćenost kapaciteta tokom 2022. godine, navodi IFO u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

Nakon što su novi talasi infekcija odložili oporavak u toku 2020/21. godine, bruto domaći proizvod je počeo da bilježi znatan rast poslije smirivanja epidemije. Međutim, uska grla u snabdijevanju intermedijarnim proizvodima sputavaju aktivnost u proizvodnom sektoru, dodaje se dalje u saopštenju.

Kao rezultat toga, kako se napominje, raste samo industrija usluga fokusirana na privatne potrošače.

Prema procjeni instituta, usporavanje oporavka će se nastaviti tokom zime 2021/22, jer će aktivnosti u sektoru usluga i dalje biti ispod nivoa koji je uobičajen u zimskom periodu, čak i ako broj inficiranih bude nizak. Uz to, aktuelni poremećaji u lancima snabdijevanja nastaviće da opterećuju proizvodnu industriju.

Iz instituta pretpostavljaju da će se u narednoj godini negativni efekti pandemije i uskih grla u snabdijevanju postepeno prevazići, te da će se ponovo uspostaviti normalno korišćenje kapaciteta.

Predviđa se da će BDP porasti za 2,4 odsto 2021. godine i za 4,8 odsto 2022. godine, kaže potpredsjednik IFO instituta za ekonomska istraživanja u Haleu Oliver Holtemoler (Oliver Holtemöller).

Instituti procjenjuju da će inflacija u Njemačkoj porasti za tri odsto u tekućoj godini i za 2,5 odsto u 2022. godini. Deficit budžeta će se vjerovatno smanjiti sa 4,9 odsto BDP-a u ovoj godini, a na 2,1 odsto u narednoj.

S obzirom na snažno povećanje nominalnog BDP-a, očekuju da će udio državnog duga u BDP-u pasti sa 71 odsto u 2021. na 67 odsto sljedeće godine.

Ekonomske posljedice korona krize će se postepeno prevazići s povratkom na normalan nivo korišćenja kapaciteta.

Izazovi klimatskih promjena i potencijalno niži ekonomski rast u budućnosti zbog smanjenja radne snage redukovaće mogućnosti potrošnje, napominje Holtemoler.

Izvor:  Biznis.rs

Check Also

Zelena, cirkularna ekonomija – ekonomski oporavak i nova kultura življenja i poslovanja Zelena, cirkularna ekonomija …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *