Da li Uber gubi smisao?

Ako Uber postane tradicionalna firma za taksi prevoz, koja posjeduje svoje automobile i isplaćuje plate svojim zaposlenima, da li bi to i dalje bio Uber?

To je pitanje s kojim se susrijeću izvršni direktori podružnica širom Evrope, gdje sudovi odlučuju o statusu njihovih vozača.

Hiljade vozača na sudu traže status zaposlenih, a time je ugrožena ključna komponenta poslovanja kompanije: fleksibilni vozači sa fleksibilnim radnim vremenom, piše Politiko.

Prošle nedjelje, sudija iz Holandije je odlučio da vozači Ubera treba da se klasifikuju kao zaposleni koji imaju pravo na beneficije koje dolaze s tim statusom. Sličnu odluku je u februaru donio Vrhovni sud Velike Britanije, koji je vozače opet klasifikovao kao zaposlene, što znači da imaju pravo na minimalnu platu, radno vrijeme i regres. Više od 100 sličnih procesa vodi se širom Evrope. Iako se neki slažu s Uberom, većina je na strani vozača.

S obzirom na to da je Španija donijela zakon koji zahtijeva da sve digitalne platforme prepoznaju svoje radnike kao zaposlene, takav trend čini se teško prihvatljivim za Uber, piše Politiko. Kompanija podržava napore da se ojača nezavisnost vozača, sa minimalnim standardima koji štite sve radnike, istakli su u saopštenju u četvrtak.

Usklađivanje prednosti fleksibilnog rada, poput odlučivanja kada i koliko će neko raditi, uz osiguravanje minimalne zaštite radnika i beneficija pri zapošljavanju, te održavanje kvalitete za klijente, nešto je sa čim muku muče zemlje poput Francuske i Nemačke, prenosi Jutarnji list.

U debatu se uključila i Evropska komisija koja bi mogla postavitii presedan na cijelom kontinentu. U novembru će predstaviti zakonodavnu inicijativu čiji će cilj biti poboljšanje uslova platformskog rada, koji čini više od desetine radne snage u EU. Zasad je nejasno šta će Evropska komisija predložiti, s obzirom na to da ima ograničena ovlašćenja nad politikom rada.

Iz Komisije su rekli da bi mogli da predlože direktivu kojom će se od zemalja članica tražiti da donesu sopstvene zakone koji bi ispunili cilj EU.

“Sudske presude otišle su u različitim smjerovima, ali većina sudija odlučila je u korist reklasifikacije nominalno nezavisnih zanatlija u zaposlene, a platforme se kvalifikuju kao poslodavci”, navodi se u dokumentu Komisije.

Komisija ne može da ignoriraše ove presude, izjavio je Valerio De Stefano, naučnik koji se bavi platformskim radom na Katoličkom univerzitetu Leven u Belgiji.

“Možete koliko hoćete obećavati benefite, ali zaštita prava radnika nije ‘a la carte’. Ne možete samo izabrati kakvu zaštitu ćete dati radnicima. Nijedan poslodavac to ne sme učiniti”, rekao je.

Evroparlamentarci pokušavaju da podstaknu Komisiju da platformske radnike kvalifikuje kao zaposlene. U četvrtak je Evropski parlament usvojio preporuke izvještaja koji poziva na jačanje prava radnika na digitalnim platformama.

Izvještaj, koji potpisuje francuska liberalna evroparlamentarka Silvi Brine, Uber je odbacio i ocijenio ga štetnim zakonodavstvom.

Radnicima koji rade za digitalne platforme, poput dostavljača hrane ili vozača Ubera, EU treba da osigura jednaka prava kao i zaposlenima na tradicionalnim radnim mjestima, zatražio je Evropski parlament u rezoluciji usvojenoj u četvrtak.

“Svi radnici na platformama trebalo bi da imaju pravo na naknadu u slučaju nesreće na poslu ili profesionalne bolesti te na socijalnu zaštitu”, kazala je Silvi Brine, izvestiteljka u ime Odbora za zapošljavanje i socijalna pitanja.

Zasad nije poznato hoće li Komisija usvojiti preporuke EU parlamenta, koje nisu obavezujuće, ali kompanije su svejedno zabrinute.

Svaka takva sudska odluka ili potencijalna izmena zakonodavstva rešava pogrešno pitanje, navodi se u saopštenju “Move EU-a”, grupe za lobiranje koja predstavlja digitalne platforme poput Ubera, Bolta i Free Now.

Tvrde da većina vozača preferira status samozaposlenog i fleksibilno radno vrijeme.

“Svaka odluka o reklasifikaciji nezavisnih vozača u zaposlene je zabrinjavajuća, s obzirom na to da se direktno umanjuje ono što velika većina vozača kaže da najviše ceni: fleksibilnost i nezavisnost u radu: kada, gdje i za koga žele da radie”, kaže grupa.

Komisija ima ograničena ovlašćenja nad politikom rada, koja ostaje u nacionalnoj nadležnosti, ali će predlog Komisije i dalje imati uticaja jer sudovi i zakonodavci širom Evrope traže smernice i pravne presedane.

Neke zemlje ne preporučuju reklasifikovanje radnika u zaposlene te tako staju na stranu Ubera, a jedna od njih je Francuska. Državni sekretar za evropska pitanja Kleman Bon smatra da vlade treba da budu oprezne kako ne bi gurnule svijet digitalnih platformi u svet zapošljavanja, što ekonomski gledano nije razumno.

Sindikati u Španiji, gdje je na snazi zakon koji štiti zaposlene digitalnih platformi, upozorili su da je reklasifikacija uberovaca u zaposlene zapravo ugrozila njihovu egzistenciju, te neke kompanije, uključujući Deliveroo, razmišljaju o napuštanju zemlje.

Ipak, čak i ako Komisija i druge zemlje ne prihvate španski zakon, Uberov poslovni model je u opasnosti, tvrdi Brine.

“Nemoguće je nastaviti s ovim modelom jer biće još sudskih presuda”, rekla je Brine.

Izvor: Jutarnji list/B92

Check Also

Od 2022. godine Crna Gora otvara vrata digitalnim nomadima

Izmijenjene životne okolnosti, mijenjaju i profil turista koji sada putuju da bi i radili i …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *