Na današnji dan 2008. godine banka Lehman Brothers, tada četvrta po veličini američka investiciona banka, podnijela je zahtjev za bankrot, što se smatra prekretnicom finansijske krize (2007-2009). Nakon što je spasila druge velike finansijske institucije, američka savezna vlada dozvolila je da Lehman Brothers propadne.
Proglašenju finansijske krize prethodio je slom poverenja u sistem hipotekarnih kredita koje su banke izazvale neregulisanom upotrebom finansijskih derivata.
Kriza hipotekarnih kredita započela je 2007. godine kada je pukao balon tržišta nekretnina. Sa vrtoglavim povećanjem vrijednosti kuća i niskim stopama kredita, kuće su kupovane kao investicije.
Svako u Americi ko je imao kuću mogao je da pozajmi novac u banci, garantujući za kredit nekretninom u kojoj stanuje. Do leta 2007. godine finansijska tržišta širom sveta pokazivala su znakove kašnjenja naplate nakon dugo godina plasiranja jeftinih kredita. Hedge fondovi su počeli da propadaju, a banke su upozoravale investitore da možda neće moći da ih isplate.
Ipak, uprkos znakovima upozorenja, mali broj investitora je sumnjao da će najveća kriza u skoro osam decenija zahvatiti globalni finansijski sistem, bacivši na koljena gigante sa Wall Streeta i pokrenuvši veliku recesiju. Bio je to epski finansijski i ekonomski kolaps koji je mnoge obične ljude koštao posla, životne ušteđevine i domova.
Tržište nekretnina bilo je epicentar krize, zbog problematičnih kredita, ali se relativno brzo oporavilo nakon kraha. Cijene kuća su pale, a milioni su izgubili svoje domove zbog oduzimanja imovine. Vremenom se tržište oporavilo, s rastom cijena nekretnina i daleko manjim brojem hipoteka. Regulatori su takođe uspostavili nova ograničenja u pogledu kreditiranja, podseća Washington Post.
Kriza je bila najgora američka ekonomska katastrofa od Velike depresije (1929-1933). Berza u SAD je oslabila za oko 8.000 milijardi dolara od 2007. do 2009. godine. Nezaposlenost je porasla do 10 odsto u oktobru 2009. godine, a Amerikanci su izgubili oko 9.800 milijardi dolara vrijednosti imovine zbog pada cijena nekretnina. Velika recesija prouzrokovala je gubitak više od 2.000 milijardi dolara globalnog ekonomskog rasta ili pada globalnog BDP za oko četiri odsto, prema računici koju je izveo Moody’s Analytics.
Vlada je 2008. godine preuzela kontrolu nad problematičnim hipotekarnim gigantima, dok se tržište nekretnina raspalo, a gubici kompanija se gomilali. Teret krize pao je na poreske obveznike koji su upumpali milijarde dolara u problematične kompanije. Kako prenosi Biznis.rs, američka ekonomija se u velikoj mjeri oporavila u narednih 10 godina, a mnoge od najvećih američkih banaka, kao što su JPMorgan Chase, Bank of America i Wells Fargo, postale su još veće.
Prema najnovijim podacima Banke Engleske, bruto iznos hipotekarnih stambenih kredita dostigao je najviši nivo od trećeg kvartala 2007. godine, a u drugom kvartalu 2021. godine udvostručeni su u odnosu na isti period prošle godine.
