Većina zemalja Evropske unije zaostaje za SAD u digitalizaciji

Evropska investiciona banka (EIB) objavila je izveštaj pod nazivom „Digitalizacija u Evropi 2020–2021”, koji obuhvata EIB-ov indeks digitalizacije preduzeća sa rangiranjem zemalja EU i Sjedinjenih Američkih Država u ovom sektoru. Indeks pokazuje da je Evropska unija u 2020. godini u proseku zaostajala za SAD tokom prvih restrikcija uvedenih zbog kovida-19. Tokom prošle godine samo 63% preduzeća u EU uvelo je bar jednu digitalnu tehnologiju, u poređenju sa 73% u SAD. Međutim, nekoliko zemalja EU nadmašilo je SAD, poput Španije, Portugalije, Belgije, Švedske, Finske, Holandije i Danske.

Do 2020. godine 37% evropskih preduzeća još nije bilo usvojilo neku naprednu digitalnu tehnologiju, u poređenju sa 27% u SAD. Sporo usvajanje digitalnih tehnologija preti da dugoročno ugrozi konkurentnost evropskih kopmanija, budući da digitalna preduzeća ostvaruju bolje rezultate nego nedigitalizovana. Ona više investiraju, inovativnija su, imaju bolje menadžerske prakse, brže rastu i otvaraju bolje plaćena radna mesta. Kod ovakvih firmi veća je verovatnoća da će ulagati u rešavanje izazova zelene tranzicije i klimatskih promena. Dok kompanije u EU generalno zaostaju za američkim u usvajanju i stvaranju novih digitalnih tehnologija, Evropa prednjači u jednoj oblasti – ulaganju u projekte koji kombinuju zelene i digitalne tehnologije.

Pročitajte sažetak izveštaja

Pročitajte kompletan izveštaj

„Pandemija nam je ukazala na prednosti digitalizacije, zbog čega treba da budemo zabrinuti zbog sporog tempa digitalizacije preduzeća EU. Zaostajanje za SAD ne ugrožava samo našu dugoročnu konkurentnost, već slab evropski digitalni sektor takođe znači da nećemo imati vlasništvo nad sopstvenim podacima”, rekao je potpredsednik EIB-a Rikardo Murinjo Feliks. „Povećavanje digitalizacije stoga treba da bude kamen temeljac oporavka. Uz podršku EIB-a kreatori politike EU imaju na raspolaganju efikasan instrument za digitalizaciju na svim nivoima: od investicija u digitalnu infrastrukturu za brz prenos podataka, do podrške novoosnovanim preduzećima i finansiranju malih i srednjih preduzeća i korporacija. Spremni smo da učinimo i više.”

„Da bismo ubrzali tempo digitalizacije, treba da se usredsredimo na tri elementa: ekosistem koji to omogućava, uključujući dostupnost digitalnih veština, odgovarajuću finansijsku podršku i evropsku viziju za suzbijanje digitalnih razlika koje postoje širom Evropske unije. To mora biti prioritet Evrope,” rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB-a. „Pored veće diversifikacije finansijskih instrumenata, potrebno je da nastavimo sa radom i u pravcu konkurentnog i integrisanog tržišnog okruženja u EU koje dobro funkcioniše i stimuliše preduzeća da više investiraju u najnaprednije digitalne tehnologije. Takođe treba da preispitamo propise koji ne dozvoljavaju preduzećima da rastu i dosegnu veličinu potrebnu za uspešno usvajanje digitalnih tehnologija u njihovoj delatnosti.”

INFORMACIJE IZ IZVEŠTAJA

EIB-ov indeks digitalizacije preduzeća: Usvajanje digitalne tehnologije u Evropskoj uniji i SAD

EIB-ov indeks digitalizacije preduzeća omogućava grupisanje zemalja prema oceni preduzeća u pogledu digitalizacije

U celini posmatrano, udeo digitalnih preduzeća u Evropskoj uniji i SAD porastao je u poređenju sa rezultatima prošlogodišnjeg indeksa. Međutim, Evropska unija još uvek mora da radi na smanjuju digitalnog raskoraka u odnosu na SAD.

Mala preduzeća, oslonac evropske privrede, ograničavaju usvajanje digitalnih tehnologija u celini

Digitalni raskorak između Evropske unije i SAD naročito je velik kada je reč o malim preduzećima sa manje od 50 zaposlenih. U Evropskoj uniji, 60% mikropreduzeća (pet do devet zaposlenih) nije uvelo nikakvu digitalnu tehnologiju, dok je 75% većih preduzeća (sa više od 250 zaposlenih) već digitalno. Korelacija između veličine preduzeća i stepena usvajanja digitalnih tehnologija uočljiv je u svim sektorima.

Ključni faktor koji doprinosi sporom usvajanju digitalnih tehnologija u malim preduzećima jeste nedostatak odgovarajućeg skupa veština za prihvatanje tih novih tehnologija. Iako nedostatak pristupa finansiranju nije glavna prepreka investicijama u Evropskoj uniji, može biti smetnja usvajanju digitalnih tehnologija za mala preduzeća. Mikro, mala i srednja preduzeća oslonac su evropske privrede, jer čine 99% svih kompanija i obezbeđuju više od tri četvrtine zaposlenosti u Evropskoj uniji, u poređenju sa nešto više od 40% zaposlenosti u SAD. Shodno tome, razlika u broju malih preduzeća doprinosi digitalnom jazu između dvaju privreda.

Digitalizacija ne mora biti pretnja

Izveštaj EIB-a pokazuje da su digitalna preduzeća po pravilu produktivnija i imaju veće šanse za izvoz svojih proizvoda i usluga. Naročito su velika digitalna preduzeća produktivnija od nedigitalnih. Ona i izvoze više svojih proizvoda i usluga. Pored toga, studija pokazuje da digitalna preduzeća brže rastu. Kod njih je veća verovatnoća da su  tokom poslednje tri godine primali nove zaposlene, dok veliki broj nedigitalnih preduzeća (naročito malih) stagnira, kako u Evropskoj uniji, tako i u SAD.

Izveštaj takođe pokazuje da digitalna preduzeća imaju mogućnost da podrže usvajanje novih veština. Ona koja usvoje nove digitalne tehnologije obično su profitabilnija i u boljoj poziciji da investiraju u ljudski kapital. Shodno tome, veća je verovatnoća da će u digitalne veštine, kao i u okruženje koje pogoduje njihovom sticanju, investirati digitalna preduzeća nego ona koja ne investiraju u digitalnu transformaciju.

Digitalne tehnologije podstiču zelenu tranziciju

Dok SAD jasno imaju veći udeo digitalnih preduzeća nego Evropska unija, Evropa prednjači u broju preduzeća koja investiraju u rešavanje pitanja tranzicije i rizika klimatskih promena ili investiraju u projekte koji u isto vreme obuhvataju i klimatsko delovanje i digitalizaciju.

Evropska unija nadmašuje SAD u pogledu udela preduzeća koja investiraju i u klimatsko delovanje i u digitalizaciju (32%, u poređenju sa 28%). Udeo preduzeća koja investiraju samo u klimatsko delovanje (ali ne i u digitalizaciju) u Evropskoj uniji takođe je tri puta veći nego u SAD (14% u odnosu na 5%).

Prevazilaženje prepreka digitalnoj transformaciji

Investicije u digitalnu infrastrukturu biće ključ smanjenja digitalne podele. Digitalna infrastruktura odigrala je kritičnu ulogu tokom pandemije kovida-19. U Evropskoj uniji, 16% preduzeća smatra da je raspoloživa digitalna infrastruktura glavna prepreka digitalizaciji (u poređenju sa samo 5% u SAD), ali ova ocena se znatno razlikuje u zavisnosti od zemlje članice EU.

Dodatna preporuka studije odnosi se na potrebu podrške platformi koje omogućava stvaranje novih lidera u digitalnim sektorima, istovremeno obezbeđujući da eko-digitalni inovatori Evrope zadrže svoje vođstvo. To će doprineti pomeranju tehnoloških granica, naročito u primeni digitalnih tehnologija koje podržavaju investicije u suzbijanje uticaja vremenskih nepogoda, smanjenje emisije ugljenika i podsticanje zelene tranzicije. Podrška mladim preduzećima iziskuje unapređenje propisa o konkurenciji, životnoj sredini i podacima, kao i brzo uvođenje jedinstvenog digitalnog tržišta u Evropskoj uniji.

Sve preporuke i kompletan izveštaj možete pročitati ovde

Osnovne informacije

Evropska investiciona banka (EIB) je institucija dugoročnog kreditiranja Evropske unije, u vlasništvu država članica EU. Ona dugoročna finansijska sredstva stavlja na raspolaganje za zdrave investicije, da bi doprinela ostvarivanju ciljeva politike EU. EIB podržava i investicije izvan Evropske unije.

O Ekonomskoj službi EIB

Ekonomska služba EIB obezbeđuje ekonomska istraživanja i studije, kao i jedinstvene analize investicionih aktivnosti u EU i izvan nje, i pruža podršku Banci u njenom poslovanju i u definisanju njenog pozicioniranja, strategije i politike. Glavni ekonomista, Debora Revoltela, rukovodi službom odnosno timom od 40 ekonomista.

O Istraživanju o investicijama koje sprovodi EIB (EIBIS)

Istraživanje Grupacije EIB o investicijama i finansiranju investicija jedinstveno je godišnje istraživanje koje se sprovodi na oko 13.500 preduzeća. Ono obuhvata preduzeća u svim državama članicama EU, kao i uzorak američkih preduzeća koji služi kao referentna vrednost. Njime se prikupljaju podaci o karakteristikama i uspešnosti preduzeća, prošlim investicionim aktivnostima i budućim planovima, izvorima finansiranja, problemima u finansiranju i drugim izazovima sa kojima se preduzeća suočavaju. Koristeći metodologiju stratifikovanog uzorkovanja, EIBIS je reprezentativno istraživanje za sve države članice Evropske unije i za SAD, kao i za kategorije veličine preduzeća (od mikro do velikih) i za četiri glavna sektora. Njegov koncept podrazumeva izradu panela posmatranja za analize vremenskih serija, posmatranja koja se mogu povezati i sa podacima bilansa stanja i uspeha preduzeća. EIBIS je izradila i njime upravlja Ekonomska služba EIB, uz podršku za razvoj i sprovođenje koju pruža Ipsos MORI.

Za više informacija, videti: http://www.eib.org/eibis.

Check Also

Ekonomist: Izvjesno da će EU na neki način pomoći oko otplate kineskog kredita

Uprkos tome što Evropska unija (EU) nije direktnije odgovorila na prve zahtjeve crnogorske vlade da …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *