Iako Evropska centralna banka svakako želi da uvede digitalan novac koji bi bio alternativa kriptovalutama koje su već dugo u opticaju, digitalni euro to zapravo nikad neće biti – niti će mnogi koji već i danas plaćaju svojim mobilnim telefonima, uopšte znati da objasne u čemu je razlika.
Jer današnji novac zapravo svojim najvećim dijelom i jeste digitalan: čak i prije računara se nikad nije štampao sav novac neke zemlje, nego se barem dio tek obračunavao u knjigama. Pritom se ne radi samo o trošku štampanja novca, mnogo je veći problem čuvanja svih tih silnih novčanica i kovanica i zato nikad nije toliko novca u opticaju koliko ga zapravo “ima”. Štampa se najviše dvadesetak odsto novca u opticaju – a i to u prvom redu zahvaljujući nacijama kao što je Njemačka, čiji se građani nikako ne mogu odviknuti “šuškanja” papira u svojim novčanicima, piše Deutsche Welle.
E-euro zapravo neće biti kriptovaluta: Bitcoin i druge takve obračunske jedinice se hvale kako su “slobodne” i kako im vrijednost jedino određuje zakon ponude i potražnje. Drugim riječima, one su manje vrijedne nego školjke drevnih kultura ako ih niko ne traži i ne uzima kao platežno sredstvo, ali ako ih svi traže, vredniji su od zlata – i to je razlog tolike oscilacije njihove vrijednosti.
Digitalni euro će takođe ostati “pravi” novac, dakle odraz BDP-a čitave zone eura baš kao i novčanice eura koje volimo da se nađu u našim novčanicima. Isto tako, nije predviđeno da ikad bude samo e-eura, nego će ostati postojati oba oblika novca.
Ali danas je sve više ljudi kojima uopšte nije do papira: na blagajni je dovoljno tek prisloniti karticu – ili mobilni telefon i već je sve riješeno. U čemu je onda razlika između takvog plaćanja i “digitalnog novca”? Zapravo: nikakva – ali istovremeno i velika. Zbog toga je i ovaj probni projekt ECB-a ograničen samo na dvije godine. “Nikakva” zato jer se i sada to plaćanje odvija digitalno, a “velika” jer je tu pitanje: ko zapravo upravlja tim vašim računom?
Jurgen Šaf koji u ECB učestvuje u ovom probnom projektu za stanicu ARD objašnjava: “Vi već možete plaćati digitalno i to građani uglavnom čine s takozvanim novcem poslovnih banaka, dakle novcem koji zapravo pripada banci. Ali ako plaćate digitalnim eurom, moći ćete plaćati elektronski s nečim što je ravnopravno novcu.”
Upravo taj promet novca je itekako zanimljiv – ne samo komercijalnim bankama, nego i službama plaćanja internet kompanija koji tako sakupljaju dragocjene informacije o navikama potrošača. Banalno rečeno – s digitalnim eurom banke zapravo uopšte nisu potrebne jer je u virtualnom svijetu potpuno svejedno gdje se nalazi i gdje se obračunava neka varijabla: to bi moglo biti i direktno u Evropskoj centralnoj banci.
Ali naravno da se bankama ne dopada ideja da ih se olako preskoči, tako da se barem u prvoj fazi želi ipak ostaviti komercijalnim bankama i promet e-eurom. Njihov argument je još jedan veliki problem: onaj ko “pokriva” vaš račun na blagajni samoposluge mora dobro znati ko ste Vi i jeste li uopšte sposobni da platite taj račun. Pomisao da onda Evropska centralna banka raspolaže ličnim podacima svih korisnika e-eura – to je takva centralizacija podataka od kakve se zaštitnici potrošača bude obliveni hladnim znojem.
Kako dakle možda “preskočiti” banke – ako korisnik tako želi, ali ipak zadržati primerenu dozu privatnosti? Može li se to uopšte izvesti? Zapravo nije novac – u smislu obračunske vrijednosti – najveći problem digitalnog novca, nego problemi posve druge vrste.
Ali u svijetu digitalnog novca je sve veća gužva i tu se guraju i koncerni poput Facebooka, baš kao i kineske kompanije.
Tu Šaf upozorava kako “moramo da pazimo da za pet, deset godina ne prepustimo čitavu monetarnu i fiskalnu suverenost Evrope u ruke ne-evropskih, bilo privatnih, bilo državnih ponuđača digitalnih rješenja”.
Zato je prošle srijede i pokrenut ovaj probni projekt mada i Šaf upozorava kako u nekim pitanjima “još nisu donesene definitivne odluke. Ali ako tako hoćete, Evropa je aktivirala motor na prvom stepenu svoje rakete”, piše Deutsche Welle.
Izvor: Bonitet.com
