Erste Grupa ostvarila neto dobit od 783 miliona eura u godini korona-krize

Erste Grupa, lider u kreditiranju u regionu centralne i istočne Evrope (CIE), zaključila je 2020. godinu korona-krize sa solidnim operativnim rezultatom od 2,9 milijardi eura (-1,3% u odnosu na godinu ranije). Bankarska grupa čije se akcije kotiraju na berzi, izdvojila je skoro 1,3 milijardi eura rezervacija za rizike za potencijalne buduće gubitke po kreditima usljed pandemije. Kao posljedica toga, neto prihod je pao za 46,7% na 783 miliona eura. Krediti klijentima, na drugoj strani, porasli su 3,6% na 166,1 milijardi eura, a depoziti klijenata su porasli 9,9% na 191,1 milijardu eura. Koeficijent osnovnog akcijskog kapitala (CET1, konačno) ponovo je porastao sa 13,7% na 14,2%.

Finansijski direktor (CFO) Erste Grupe Stefan Dörfler: “Postigli smo dobre rezultate na svim tržištima u izuzetno izazovnoj godini. Naši operativni rezultati ostali su stabilni, a nivo kapitalizacije je izvrstan. Želimo da naši akcionari učestvuju u tim rezultatima, zbog čega ćemo – u skladu s preporukom ECB –predložiti dividendu od 50 centi po akciji za 2020. godinu na godišnjoj skupštini akcionara, a dodatno ćemo rezervisati do jedan euro po akciji za potencijalnu isplatu dividende u narednom periodu.”

Prihodi blago smanjeni

Neto prihod od kamata je porastao – uglavnom u Austriji, ali takođe i u Rumuniji i Mađarskoj – za 0,6% na godišnjem nivou na 4,8 milijardi eura. Neto prihod od kamata u Češkoj Republici je znatno smanjen kao posljedica nižih kamatnih stopa. Neto prihod od naknada i provizija je smanjen za 1,2% na 1,98 milijardi eura. Viši prihod od poslovanja s hartijama i upravljanja aktivom nije u potpunosti nadoknadio pad ostalih prihoda od naknada i provizija – posebno platnih usluga. Ukupni prihodi povezani sa neto rezultatom od trgovanja i pozicije dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrijednosti su znatno smanjeni za 32,1% na skoro 200 miliona eura. Operativni prihod je tako smanjen za 1,4% na 7,2 milijardi eura. 

TROŠKOVI TAKOĐE BLAGO SMANJENI

Istovremeno, banka je uspjela da smanji opšte administrativne rashode za 1,5% na 4,2 milijarde eura. Troškovi zaposlenih su smanjeni za 0,6% na 2,5 milijardi eura, što odražava uticaj pozitivnih valutnih efekata i smanjenja u broju zaposlenih (na bazi ekvivalenta punog radnog vremena – FTE) sa 47.284 na 45.690 na kraju perioda. Ovo smanjenje od 3,4% se uglavnom pripisuje autsorsingu (povjeravanju poslova trećim licima) transporta gotovine i administrativnih usluga u Rumuniji. Ostali administrativni rashodi su smanjeni za 3,8% na 1,2 milijardi eura. Uplate u sisteme za osiguranje depozita, koje su uključene u ostale administrativne rasghode, povećane su na 132 miliona eura. Depresijacija i amortizacija su ostale nepromijenjene na nivou od 541 miliona eura. 

VISOKE REZERVACIJE ZA RIZIKE SU UTIALE NA REZULTAT

Sveukupno, operativni rezultat je smanjen za 1,3% na 2,9 milijardi eura, dok se odnos troškova i prihoda (cost to income ratio) nije promijenio sa 59,0%. Zbog neto alokacija, rezultat obezvrijeđenja finansijskih instrumenata dostigao je  -1,3 milijardi eura ili 78 baznih poena prosječnih bruto kredita klijentima (2019: -39,2 miliona eura ili 7 baznih poena). Rast u alokacijama za rezervisanja po osnovu kreditnih aktivnosti je dominantno vođen pogoršanjem makroekonomskih izgleda usljed pandemije. Pozitivno je uticao visok prihod od naplate već otpisanih kredita, uglavnom u Rumuniji i Mađarskoj. Koeficijent takozvanih loših kredita (NPL) na osnovu bruto kredita klijentima, pogoršao se na 2,7% (2,5%), a koeficijent pokrivenosti NPL  je porastao na 88,6% (77,1%).

Ostali operativni rezultat je porastao na -278 miliona eura (-628 miliona eura). Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su obuhvaćeni ovom pozicijom, su porasli  – naročito u Austriji – na gotovo 94 miliona eura. Pad poreza na bankarsko poslovanje i finansijske transakcije na 118 miliona eura, uglavnom je efekat ukidanja poreza na bankarsko poslovanje u Rumuniji. U prethodnoj godini, ostali operativni rezultat obuhvatio je izdvajanja za rezervacije u iznosu od 153 miliona eura za gubitke za koje se očekuje da će nastati na osnovu odluke rumunskog Vrhovnog suda u vezi sa poslovnim aktivnostima lokalne članice Grupe u Rumuniji, kao i otpisa gudvila (eng. goodwill) u Slovačkoj u iznosu od 165 miliona eura.

Porezi na dobit smanjeni su na 343 miliona eura. Dio neto dobiti koji pripada manjinskim udjelima smanjen je za 45% na 242,3 miliona eura zbog znatno nižih doprinosa dobiti štedionica. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća (neto rezultat) smanjen je za 46,7% na 783,1 milion eura.

KREDITI I DEPOZITI U PORASTU

Ukupna bilansna suma je porasla za 12,9% na 277,4 milijarde eura. Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda su porasli, uglavnom u Austriji, na 35,8 milijardi eura, što predstavlja porast od 235,2%. Krediti i potraživanja dati bankama su smanjeni za 6,9% na 21,5 milijardi eura. Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su za 3,6% na 166,1 milijardi eura  – odražavajući posebno snažan rast kreditne aktivnosti u Hrvatskoj, Slovačkoj, Austriji i Srbiji. 

Na strani obaveza, depoziti banaka zabilježili su znatan rast (od 88,5%) na 24,8 milijardi eura kao rezultat povećanog refinansiranja ECB (TLTRO). Depoziti klijenata su ponovo porasli – na svim ključnim tržištima, a naročito u Austriji i Češkoj – na 191,1 milijardu eura, što je na godišnjem nivou za 9,9% više. Odnos kredita i depozita iznosio je 86,9% (92,2%).

Check Also

Elektroprivreda će tražiti preuzimanje Kombinata aluminijuma

Iz Elektroprivrede (EPCG) razmišljaju o preuzimanju upravljanja Kombinatom aluminijuma (KAP) čime bi garantovali zarade zaposlenima …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *