Kao kapija u jugoistočnu Evropu, Balkan je ključna poveznica između pekinškog “Puta svile”, projekta vrijednog trilion američkih dolara, koji bi trebalo da otvori put za izvoz u Evropu, ali i van njenih granica.
Okružen članicama Evropske unije, ovaj region povezuje luku Pirej u Grčkoj, koju već kontrolišu kineske kompanije, sa srcem Evrope.
Zapadni Balkan ostaje otvoreno polje van granica Evropske unije, u koji je već uložen značajan dio investicija Inicijative “16 plus 1”, dogovorene na Samitu 2019. godine u Dubrovniku kada se priključila i Grčka.
Od 2007. do 2017. godine, Peking je najavio 12 milijardi eura u pozajmicama za građevinske projekte u 16 zemalja, od čega je trećina otišla na Srbiju, a zatim u BiH (21 posto) i Crnu Goru (7 posto), pokazala je studija Evropske investicione banke.
Prema studiji IMF-a iz 2017. godine, Kina je uložila najmanje 6.2 milijarde eura u željeznicu, energetiku i izgradnju puteva na Zapadnom Balkanu.
Kako Brisel gleda na kineske projekte?
Sa evropske strane postoji zabrinutost da je kineski model investiranja, koji ne podrazumijeva da se zemlje u koje se ulaže obavežu na borbu protiv korupcije ili ograničenja slobode medija, u suprotnosti sa ciljevima Brisela u regionu. Parlamentarci EU već su u nekoliko navrata upozoravali da se kineski projekti u zemljama zapadnog Balkana kose sa evropskim pravilima.
“Evropska unija sa zabrinutošću prati rastući kineski uticaj u Srbiji”, kazala je nedavno predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen), koja je rekla i da je Zapadni Balkan “dio Evrope, a ne stanica na novom Putu svile”.
Na rizike kineskog projekta “Novi put” svile upozorila je i Kristin (Christine) Lagard (Lagarde), bivša direktorica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Lagarde je u aprilu 2018. govorila u Pekingu na forumu o Novim putevima svile, upozorila da bi ta partnerstva mogla da dovedu do problematičnog porasta zaduženja zemalja čiji je javni dug već visok.
Dvadeset šest članova EP upozorilo je 19. januara u pismu evropskom komesaru za susjedstvo i pregovore o proširenju Oliveru Varheljiju (Varhelyi) na “sve veći kineski uticaj u Srbiji i predstojeću štetu po životnu sredinu koja je nastala usled nekoliko teških industrijskih projekata kineskih kompanija u Srbiji”.
Kineskim investicionim projektima, kako piše, nedostaje transparentnost i održivost, a pored štete po životnu sredinu imaju i korozivan efekat na upravljanje.
Nekadašnji Rudarsko topioničarski basen Bor (RTB), u gradu Boru udaljenom 200 kilometara istočno od Beograda, jedini proizvođač bakra i plemenitih metala u Srbiji, preuzela je krajem decembra 2018. kineska kompanija Ziđin Majning.
Dio imovine Železare Smederevo, pedesetak kilometara od Beograda, kupio je 2016. godine tadašnji kineski Hestil, današnja HBIS Grupa. Kina učestvuje i u rekonstrukciji termoelektrane Kostolac u Srbiji.
U pismu evroparlamentaraca dodaje se da je “ovaj zabrinjavajući trend” nastavljen i u slučaju (kineske) fabrike guma Šandong Linglong u Zrenjaninu, oko 80 kilometara sjeverno od Beograda, za čiju je izgradnju sporazum potpisan u avgustu 2018. godine.
“Zato ponavljamo potrebu da srpsku vladu pozovemo da se pozabavi uticajem ovih investicija, kao i da poštuje domaće zakonodavstvo i propise donete u procesu pristupanja EU”, navodi se u pismu evroparlamentaraca.
Kina učestvuje i u gradnji metroa u Beogradu, koja treba da počne krajem ove godine. Predstavnici Vlade Srbije, francuskih kompanija Alstom i Ežis rejl i kineske kompanije Pauer Čajna (Power China) potpisali su 22. januara Memorandum o razumijevanju za projekat “Beogradski metro”.
Kompanija Pauer Čajna će biti glavni izvođač radova koji čine 70 posto vrijednosti ukupnih ulaganja u izgradnju metroa. Procjena je da će izgradnja beogradskog metroa koštati više od 4,4 milijarde eura, od čega prva faza 1,8 milijardi.
Ministarica energetike Zorana Mihajlović, koja je u prošlom mandatu držala resor saobraćaja i infrastrukture, povodom petogodišnjice od osnivanja kineske inicijative “Jedan pojas, jedan put” 2018. godine rekla je da su kineske kompanije uložile pet milijardi eura i da očekuje nove investicije.
Investicije Narodne Republike Kine, prema prošlogodišnjim podacima Narodne banke u Srbiji, u proteklih deset godina ukupno iznose 1,6 milijardi eura, što je svega deseti dio onoga što najviši zvaničnici u Srbiji u svojim izjavama navode kao kineske investicije.
(Dio teksta preuzet sa portala Slobodnaevropa.org)
