NLB banka teško do željenog praga za prinudni otkup akcija

Slovenačka NLB banka, koja je vlasnik 83,23 odsto kapitala Komercijalne banke, planira da preuzme preostale obične i cjelokupnu emisiju prioritetnih akcija i postane vlasnik 90 odsto kapitala te banke, rekao je predstavnik brokerske kuće Momentum Nenad Gujaničić.

„Cilj većinskog vlasnika NLB banke je vjerovatno da dostigne prag od 90 odsto akcija i da prinudnim otkupom akcija malih akcionara postane vlasnik 100 odsto kapitala“, rekao je Gujaničić za Betu.

NLB banka obavijestila je prije nekoliko dana vlasnike akcija Komercijalne banke o namjeri da otkupi 2,82 miliona običnih akcija banke, što je 16,77 odsto od ukupnog broja, kao i 373.510 prioritetnih akcija, a to je 100 odsto od ukupnog broja, prenosi Bif.rs.

Ponuda manjinskim akcionarima, je prema njegovim riječima, došla kao iznenađenje jer prema zakonima Srbije kupovinom akcija od države većinski vlasnik nema istu obavezu i prema manjinskim akcionarima „što najbolje pokazuje koliko su zaštićeni“.

Gujaničić je rekao da se Komercijalna banka neće kotirati na Beogradskoj berzi ako NLB banka postane vlasnik 100 odsto kapitala te banke čime se smanjuje potencijalni obim trgovanja na berzi i urušava domaće tržište kapitala.

Kada se, kako je rekao, neka kompanija povuče sa berze ona prelazi u niži nivo organizacione forme koji podrazumijeva manje transparentno poslovanje jer kompanija ne mora da objavljuje kvartalne finansijske izvještaje pošto ima samo jednog akcionara.

U slučaju banaka, ta transparentnost je, prema njegovim riječima, ipak nešto veća jer zakoni i Narodna banka Srbije nalažu objavljivanje nerevidiranih tromesečnih finansijskih izvještaja.

Država Srbija i njene institucije, prema riječima Gujaničića, godinama ne jačaju berzu, odnosno, nedjelovanjem je urušavaju.

„Primjer Komercijalne banke govori u prilog tome jer je naša država mogla privatizovati Komercijalnu banku inicijalnom javnom ponudom akcija kao što je to uradila slovenačka država sa NLB bankom“, rekao je Gujaničić.

Dodao je da NLB banka prodata inicijalnom javnom ponudom, država Slovenija je zadržala vlasništvo u njoj od 25 odsto i banka se kotira na berzi u Ljubljani.

Gujaničić je rekao da je preostalo vlasništvo u Komercijalnoj banci divesifikovano i da možda neće biti lako NLB banci da otkupi 6,77 odsto kapitala kako bi dostigla udio od 90 odsto, ali i „ako se to ne desi ovaj put svakako će se desiti veoma brzo i banka će biti delistirana sa berze“.

NLB je najavila da će ponuda za preuzimanje biti objavljena po dobijanju odobrenja Komisije za hartije od vrijednosti.

Ta banka je krajem prošle godine preuzela 83,23 odsto običnih akcija Komercijalne banke za 387 miliona eura, što je 27,65 eura odnosno 3.250 dinara po akciji, a to će, kako je ocenio Gujaničić, vjerovatno biti i cijena u očekivanoj ponudi za preuzimanje akcija.

Prioritetne akcije su, kako je rekao, prema aktuelnoj regulativi likvidne, pa će minimalna cijena u ponudi za preuzimanje biti 935 dinara.

NLB baci će, kako je rekao, biti teško da dođe do željenog praga za prinudni otkup s obzirom na to da se cjelokupna emisija akcija nalazi u rukama većeg broja malih akcionara.

Komercijalna banka je, prema njegovim riječima, trenutno druga po veličini kompanija na Beogradskoj berzi i njeno delistiranje će predstavljati veliki gubitak za tržište.

„Od velikih kompanija na berzi ostaje samo Naftna industrija Srbije (NIS) u kojoj država ima 30 odsto vlasništva, pored Gazproma koji je većinski vlasnik sa 56,2 odsto“, rekao je Gujaničić.

Istakao je da „ostale velike domaće kompanije država i dalje drži pod ‘staklenim’ zvonom, posebno Telekom Srbije koji je akcionarsko drušvo sa pet miliona akcionara već više od osam godina“.

„Sličnim putem će, vjerovatno ići i Elektroprivreda Srbije (EPS) čije akcije građani treba besplatno da dobiju, što najbolje pokazuje da ne postoji politička volja za transparentno poslovanje velikih domaćih kompanija“, rekao je Gujaničić.

Izvor: Bankar.rs

Check Also

Od 2022. godine Crna Gora otvara vrata digitalnim nomadima

Izmijenjene životne okolnosti, mijenjaju i profil turista koji sada putuju da bi i radili i …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *