Džo Bajden je spreman da postane sljedeći predsjednik države, a njegova agenda budi nadu da će poboljšati finansije glasača i ojačati ekonomiju koju je nagrizao korona virus.
Povećanje poreza za bogate, prošireno zdravstveno osiguranje i oproštaj studentskih zajmova bili su neki od projekata na listi obaveza kandidata Bajdena.
Ako bi republikanci zadržali kontrolu, njihova opozicija mogla bi smanjiti Bajdenove planove. Predsjedništvo Bajdena i republikanski senat ograničili bi drugi podsticaj na oko 500 milijardi dolara, navodi se u bilješci jednog investitora, piše “Telegraf.rs”.
Šta znači to za Amerikance i njihove novčanike?
“Bajden će morati da povuče svoj zakonodavni program bez demokratske većine”, rekao je Stiven Mirov, partner kompanije za istraživanje politike koja savjetuje institucionalne investitore.
Ali Bajden još uvijek ima načina da pomogne porodicama koje paze na svoj budžet izvršnom akcijom, dodao je on.
Na primjer, Bajden može da pokuša da utiče na politiku Federalnih rezervi da zatvori nejednakost u prihodima ili može da postavi oštar antimonopolski ton kako bi osigurao da potrošači ne budu pogođeni nepravednim cijenama.
Neki demokratski senatori ranije su rekli da predsjednik može otkazati studentski dug bez kongresne akcije.
Indirektno, administracija Bajdena i republikanski senat mogli bi zapravo dati dozu sigurnosti za kompanije koje razmišljaju o većem zapošljavanju u budućnosti. U podijeljenoj vladi, Mirov je rekao da neće morati da brinu zbog novog seta poreskih zakona. Čini se da berze već bilježe ovu mogućnost.
Ako je 2020. imala neku lekciju, to je da se mnogo toga može promijeniti za malo vremena. Dakle, tačna vrsta postupaka Bajdenove administracije možda nije sigurna, ali evo šta se sada zna o onome što je Bajden obećavao u toku kampanje.
Porez
Bajden kaže da američke korporacije i njeni najbogatiji građani moraju da plate svoj “pošten dio” poreza. Neki dobro potkovani Amerikanci već su planirali taj scenario.
On predlaže da se stopa poreza na dohodak poveća na 39,6% sa 37% za ljude koji godišnje zarađuju više od 400.000 američkih dolara.
Bajden bi takođe utvrdio stopu poreza na dobit preduzeća sa 28%, sa sadašnjih 21%. Stopa na kraju Obamine administracije bila je 35%.
Nije tražio dodatni “porez na bogatstvo”, za šta su se nekoliko primarnih rivala demokrata zalagali tokom predizbora.
Bajden želi da promijeni poreska pravila oko kapitalne dobiti i nasljeđa. Prema njegovim planovima, ljudima koji zarade više od milion dolara oporezivaće se kapitalna dobit po njihovoj uobičajenoj stopi dohotka, 39,6%, dodaje pomenuti portal.
Porez na imovinu od 40% takođe bi se primijenio mnogo ranije. Trampov zakon o administraciji podigao je izuzeće sa 5 miliona dolara, a Bajden kaže da želi da ga vrati na “istorijske norme”.
Zdravstvena zaštita
Iako je Obamina administracija usvojila Zakon o pristupačnoj nezi (ACA), Bajden kaže da želi da nadograđuje program.
Bajden bi dodao javnu opciju u ACA. Ljudi ispod određenog prihoda automatski bi bili instalirani u javnu opciju bez premije. Bajden bi takođe smanjio pravo na njegu na 65 godina.
Takođe bi preispitao pravila i proširio pravo na poreske olakšice namijenjene pokrivanju troškova zdravstvenog osiguranja.
Izabrani predsjednik planira da nadogradi program.
Bajden bi mogao da donese zakone koji potencijalno mogu da otklone navodne nedostatke ACA , ali to bi zahtijevalo promjene zakona koje bi, mogli da donesu samo Dom i Senat pod kontrolom demokrata.
Stanovanje
Svi planovi za stanovanje Bajdena dolaze usred potencijalne krize oko zakupa. Milioni Amerikanaca duguju kiriju od 7,2 milijarde dolara, što je u prosjeku 5.400 dolara, predvidjeli su istraživači.
Uoči pandemije, Bajden je rekao da će ojačati zaštitu stanara i usvojiti račun prava vlasnika kuća i zakupaca.
Bajden želi da učini novčanu obavezu manje zastrašujućom za prve kupce poreskim kreditom od 15.000 američkih dolara. Isto tako, predsjednik želi da doda više stambenih pogodnosti ljudima koji rade u javnom sektoru, kao što su nastavnici.
Novoizabrani predsjednik takođe je obećao kredit za zakupce.
Studentski zajmovi i pristupačnost fakultetu
Čak i prije pandemije, američki dug od 1,6 biliona dolara studentskog zajma predstavljao je finansijsku krizu koja je uskratila sposobnost dužnika da kupe kuće, zasnuju porodice ili nastave karijeru po svom izboru.
Bajden je predložio oproštaj 10.000 dolara studentskih zajmova; opraštanje duga izbrisalo bi saldo zajma za 30% dužnika, prema jednoj analizi. Bajden bi takođe preuredio program otpuštanja duga koji je, kažu kritičari, pomogao premalom broju radnika u javnom sektoru.
Bajden takođe kaže da porodice koje zarađuju manje od 125.000 američkih dolara ne bi trebalo da plaćaju školovanje svog djeteta na javnom koledžu. Prema njegovoj kampanji, ovo bi se odnosilo na oko 80% porodica.
