Kad oktobar pokaže ulazak u četvrti kvartal, znači da počinje sumiranje godišnjih rezultata. Za 2020. će to biti znak da se vidi koliki dio godine je „pojela“ korona. Negdje je prepolovila rezultate, negdje je uzela i 70 ili 80 odsto mogućih prihoda, a negdje je podigla profite. Nije teško pogoditi: farmaciji, digitalnoj tehnologiji, mobilnoj telefoniji, raznim oblicima komunikacije na daljinu, dostavnim službama. Njima je posao cvjetao, sa dobrim izgledima da se tako nastavi i u „novoj realnosti“.
Najnovije informacije kažu da su neke države prošle bolje nego što se očekivalo. Na primjer, najveća na svijetu, Kina, odakle je sve i počelo, ne samo što neće imati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) već će zabilježiti i rast od dva odsto. Vjerovatno jedina u svijetu. Zatim, Njemačka je već krenula u oporavak, brže nego što se očekivalo, pa se sada procjenjuje da će privredni pad iznositi 5,8 odsto, dok je prethodno bio istican podatak o padu od 6,3 odsto…
Procjene su, naravno, procjene. Ne može se očekivati da budu apsolutno tačne i precizne. Da li su procjene međunarodnih finansijskih institucija, koje su saopštavane početkom ove godine, bile dovoljno približne onome što se zaista događa svjetskoj privredi ove godine? Godina još traje, pa se ne može pouzdano reći da li su se obistinile, ali da se podsjetimo tih procena za 2020.
EBRD je predviđala pad BDP za Srbiju od 3,5 odsto, što je najmanje u poređenju sa državama Zapadnog Balkana i Evrope. Za Zapadni Balkan je predviđan pad BDP-a od 4,8 odsto, u zemljama centralne Evrope i Baltika pad BDP-a od 4,3 odsto, u zemljama EU jugoistočne Evrope – Bugarska, Kipar, Grčka i Rumunija – moguć pad od 4,8 odsto.
Procjene Evropske komisije su se prilično razlikovale. One su predviđale da će BDP u eurozoni pasti za 7,75 odsto (19 članica eurozone). Inače, 2008. godine pad u EU je iznosio 4,5 odsto, što znači da je ovaj pad ekonomija EU mnogo snažniji. Njemačka, Austrija, Hrvatska, Slovačka i Poljska su jedine članice Evropske unije čije će se ekonomije, prema procjeni Evropske komisije, vratiti krajem 2021. na isti nivo produktivnosti kao i 2019. godine.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je predviđao da će svjetska privreda doživjeti pad privredne aktivnosti od tri procenta u 2020. godini. Najviše će biti pogođene najrazvijenije zemlje, najavljivao je MMF. Kod njih se očekuje pad od 6,1 procenta, a u evrozoni čak 7,5 procenata. Slično je i u Rusiji, gdje se očekuje pad od 5,5 procenata, dok se u Kini očekuje rast, ali od svega 1,2 odsto.
Analiza MMF-a se zasnivala na nekoliko pretpostavki, a jedna od njih je da će pandemija početi da jenjava u junu 2020. U slučaju da tako ne bude, studija sadrži procene dodatna dva scenarija sa turobnijim prognozama.
U ažuriranom prolećnom izvještaju o ekonomskim izgledima za Evropu i centralnu Aziju, SB je procenila da će evropska privreda pasti u recesiju u rasponu od minus 2,8 do minus 4,4 procenta. Što se tiče zemalja u regionu, SB prognozira pad privrede Hrvatske od minus 6,2 odsto, u Bosni i Hercegovini očekuje pad od 1,9 procenata, u Crnoj Gori od 1,3 i u Severnoj Makedoniji od 0,4 posto, prenosi Ekonometar.
Svjetska privreda će pasti za 5,2 odsto u 2020., SAD će imati pad od sedam odsto, dok se za Kinu procjenjivalo da će privredni rast usporiti na jedva primjetnih jedan odsto. Za 19 zemalja eurozone SB je očekivala privredni pad od 9,1 odsto ove godine, i rast od četiri odsto 2021.
Ne samo ove pomenute, već i druge finansijske organizacije su davale procjene o očekivanjima za 2020. godinu. Zajedničko im je bilo da su svi upozoravali na najveću globalnu recesiju koja prijeti svijetu, veću od Velike depresije iz tridesetih godina prošlog vijeka. Međutim, već sada se može provjeriti da se neke procjene nisu potvrdile. Ostala su još tri mjeseca do kraja ove godine, kada će provjera biti moguća u potpunosti. Tada će se i znati da li je 2020. „pojela korona“ ili je neko, ipak, uspio da se spasi.
