Od maja ponovo rastu depoziti

Povećanje nivoa loših kreditaje uvijek zabrinjavajuće, ali uzevši u obzir okolnosti poslovanja sa uticajima pandemije, možemo reći da rast nije mimo očekivanja, kazao je za Pobjedu generalni sekretar Udruženja banaka Crne Gore mr Bratislav Pejaković. On je komentarišuči povećanje loših kredita u Crnoj Gori za pola tekuće godine sa 4,72 na 5,11 odsto, kazao da rast bilježe i druge zemlje na Zapadnom Balkanu i širom svijeta.

POBJEDA: Na koji način banke mogu da se izbore, odnosno ublaže povećanje loših kredita?

PEJAKOVIĆ: Po obimu i geografskom opsegu, trenutna globalna kriza je bez presedana i nema sebi ravne. Prevazilazi tradicionalno razmišljanje o finansijskim i ekonomskim ciklusima. U Crnoj Gori imali smo dva moratorijuma od po 90 dana, a sada i mogućnost za klijente restrukturiranja kredita uz značajan grejs period, gdje se ne otplaćuju niti glavnica niti kamata. Sve ove radnje mogu da zamaskiraju kvalitet portfolija, ali poznavanjem klijenata i poštovanjem standarda bankarskih, nadamo se da će se nivo loših kredita svesti na održivi nivo.U bankarstvu moramo da vodimo računa da ne ugrozimo kapitalne rezerve banaka. Evropska mreža za istraživanje ekonomskih i fiskalnih politika (EconPol) saopštila je da bi banke EU ostale bez rezervi ako se ne bi otplaćivala petina zajmova.

POBJEDA: Kakvo kretanje u bankarskom sektoru se očekuje u ovoj i narednoj godini?

PEJAKOVIĆ: Paradoks za neke je da u četiri od pet najvećih ekonomija Evrope imamo rast depozita kod banaka, međutim za upućene to nije iznenađenje. Objašnjenje je u brizi pojedinca za budućnost, zaposlenost, i redovnost prihoda, što se posljedično odražava na potrošnju. Odluka koliko će se trošiti, a koliko ćemo štedjeti, je mikroekonomsko pitanje sa velikim makroekonomskim efektima. Pozitivne trendove od maja imamo i u našem sistemu u vidu rasta depozita. EIB-ovo istraživanje među 90 banaka došlo je do zaključka da zajmodavci očekuju oštar pad potražnje za finansiranjem, ali i značajno zaoštravanje uslova odobravanja te u skladu sa tim pad stope odobrenih kredita. U Crnoj Gori, koja nije članica Evropske unije, čime je u primjetno lošijoj situaciji u obezbjeđivanju dodatnih sredstava adekvatne ročnosti i cijene, od recimo Hrvatske i Slovenije, čine se veliki napori u obezbjeđivanju dodatnih sredstava za održanje privrede. U odgovoru na izazove pandemije komercijalne banke su od banki majki, ili međunarodnih institucija obezbjedile dodatnih 100 miliona eura. Dodatni doprinos likvidnosti sistema je smanjenje Obevezne rezerve banaka od strane CBCG za dva procentna poena čime je obezbijeđeno dodatnih 70 miliona eura za plasmane banaka. Preko Ministarstva finansija Crne Gore radilo se na zaduženju kod banke za razvoj Savjeta Evrope u iznosu do 70 miliona eura, a sredstva će biti plasirana privredi posredstvom Investiciono razvojnog fonda i komercijalnih banaka. Ministarstvo finansija je pripremalo izdavanje garancije države do 70 miliona eura. Model podrazumijeva da država usmjeri depozite bankama beskamatno, uz ročnost i oblasti koje Vlada odredi. Vezano za taj aranžman, banke bi morale da plasiraju kredite u istom iznosu koliko država njima obezbijedi depozita. Međutim, pad privrednih aktivnosti je primjetan i bez konkretnije, brže i izdašnije pomoći EU biće mnogo teži oporavak.

POBJEDA: Za šest mjeseci tekuće godine profit domaćih banaka je niži 46 odsto nego u istom periodu prošle godine. Koliko situaciju može da pogorša rast loših kredita i drugi izazovi?

PEJAKOVIĆ: Generalno bankarstvo u Evropi je opterećeno mnogim već postojećim izazovima, od niskih prinosa, visokih troškova kapitala, negativne kamatne stope, perspektiva još strožijih kapitalnih zahtjeva, a sada i posljedicama pandemije i usporavanja ekonomija. Tako da viđenje lagodnog postojanja banaka ne stoji. Na kraju juna 2020, banke u Crnoj Gori su ostvarile rezultat koji je za 46 odsto manji u odnosu na uporedni period prethodne godine, što je bilo uslovljeno formiranjem dodatnih rezervi za kreditne gubitke, kao i smanjenim neto prihoda od naknada i kamata, jer su se banke odrekle kako nadoknanda za obradu zahtjeva za moratorijum, provizija od korištenja bankomata, nadoknada kod elektronskog bankarstva… a tu je i smanjenje potražnje za kreditima i rast troškova obezvređenja aktive. Međutim, u cilju amortizacije svih udara i stabilnosti poslovanja i kvalitetnog servisa za građane i privredu, na nivou sistema bankarskog ukupan kapital na kraju juna 2020. porastao je u odnosu na jun 2019. za oko 6 odsto. Ovo je kvalitetan podatak za korisnike usluga u smislu posvećenosti samih banaka da budu spremne na sve izazove.

Check Also

Crna Gora je 39. najmanja država na svijetu (infografika)

Državne granice možda su samo ljudske konstrukcije, ali su moćne. Rusija, Kanada, SAD itd – …

4 KOMENTARI

  1. Izvor:https://www.cbcg.me/me/statistika/statisticki-podaci/monetarna-i-finansijska-statistika/monetarne-finansijske-institucije; zvanični podaci objavljeni 02.09.2020. godine;

    Svako ko umije da čita brojke do 3,301 mlrd eur u junu i julu biće da baš ne zna o kojem porastu depozita govori gensek Udruženja banaka, osim ako rast od €2 mil zove oporavkom (3301-3299=2). A dodatno možda treba da pročita da su depoziti banaka u julu u odnosu na decembar u padu od €174 mil, a da su međuodnos jul-maj opredijelili rast depozita nerezidenata (37), i značajan pad depozita segmenata: privrede, i stanovništa i države (35). Svako zna koliko je priliv depozita nerezidenata neodrživ sa stanovišta jačanja novčanih tokova u dubokoj recesiji.

    A paradoksi u upravljanju krizom su kamen o vratu a ne argument pozitivnosti, posebno kada se priča o ekonomijama štampanja novih sredstava.

    • Prazan sud najače zveči. Prepoznajes li se Mila K? Ukupni depoziti rastu od maja, to samo maliciizna, zlonamjerna osoba, sa neutemeljenim ambicijama nece da vidi. Zelis li tvojim manipulacijama da uspanicis narod? Dosta je tvoje kamiksza retorike.

    • MilaK, na pragu si sedme decenije, i treba da ostaviš nešto dobro, blagougodno, a ne da gamižeš po umnoj močvari koju si sama sebi stvorila. Kako za znanjem ne žudiš, ne radiš na svom saznanju, već pljuvanju po svemu što je normalno, pozitivno, predstavljaš se u svijetlu, ili bolje reći mraku, što znači da si iza tekovina svega pozitivnog, gdje su osobe za žaljenje. Iz ničega ništa (ne postaje).

    • znanjem protiv ludila

      Na zvanicnom site CBCG fino se vidi rast ukupnih depozita od maja mjeseca 2020. Đe je gledala ova Mila K? Što izvlači iz konteksta? Upoređuje najuspješniju godinu prethodnu u prilivu od turizma od 1,1 milijarde erua i godinu globalne krize, da bi ukazala na šta? Ne crnjači crna ženo!!! Imaš li išta pozitivno u tvom životu? ne prelivaj na druge tvoj bed.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *