Nova Vlada hitno mora naći novac i pregovarati sa EU i MMF-om

Novu Vladu dočekaće javni dug od 3,7 milijardi ili oko 90 odsto brutodomaćeg proizvoda. Najteži posao nove vlasti biće obezbijediti redovno finansiranje javnih rashoda, među kojima su najvažniji plate, penzije, socijalna davanja i održavanje zdravstvenog sistema, jer su budžetski prihodi u padu za oko 25 odsto u odnosu na prošlu godinu, što pokazuju podaci Centralne banke.

Na naplatu stiže 708 miliona starih kredita

Najvažnija i hitna obaveza nove Vlasti biće pregovori sa povjeriocima oko starih dugova koji pristižu na naplatu, to je, prema važećem Programu ekonomskih reformi, oko 150 miliona do kraja godine kao i 456 miliona u narednoj godinu i još 102 miliona za kamate.

Vraćanje ovih dugova novim zaduženjima pod komercijalnim uslovima bio bi novi i preveliki teret sa slabu državnu kasu, jer bi kamate bile značajno veće zbog sve većeg javnog duga Crne Gore i neizvjesnosti u pogledu održivosti njenih javnih finansija.

Zbog toga je neophodno i hitno početi nove pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom i Evropskom unijom oko izdašnijih i povoljnijih paketa pomoći.

Za zemlje članice Evropske unije ti paketi pomoći su značajni i izdašni, dok kandidati za članstvo mogu dobiti podršku, ali je ona uslovna. Šta bi moglo da čeka Crnu Goru u tim pregovorima, može da se vidi iz nedavno završenih pregovora EU i Ukrajine, kao i onih koje upravo vodi Bosna i Hercegovina sa briselskom administracijom.

Ukrajina dobila pomoć, ali i revizore iz EU

Ukrajinski parlament je odobrio potpisivanje ugovora s Evropskom komisijom, koji obuhvata kreditno zaduživanje od 1,2 milijarde eura, ali je ta podrška uslovljena međunarodnom kontrolom javnog sektora Vlade u Kijevu. Da bi Ukrajina dobila ovu kreditnu tranšu, Brisel je tražio kontrolu javnih nabavki i zapošljavanja u javnom sektoru, kao i provjere poslovanja državnih kompanija od koje su mnoge kompromitovane posljednjih godina. Prema ugovoru ove sektore i državne kompanije kontrolisaće nezivisni rezivori koje odredi Evropska komisija.

Bosna i Hercegovina je slične zahtjeve za pomoć poslala Evropskoj uniji, pa je i ova susjedna država započela pregovore po sličnom modelu kao Ukrajina. Istovremeno BiH pregovore vodi i sa MMF-om.

Kako prenose mediji u BiH, osnovni uslovi toj zemlji za dobijanje novih kreditnih linija i pomoći od najvažnijih međunarodnih finansijskih izvora su reforme, od kojih su osnovne povećanje transparentnosti i efikasnosti u nabavci medicinske opreme, uvođenje reformi u carinsku i poresku upravu, jačanje nezavisnosti, kontrole i efektivnog rada pravosuđa, povećanje transparentnosti u radu državne uprave uz veća ovlašćenja i nezavisnost agencije za borbu protiv kriminala, te uvođenje normativne zakonske baze za upravljanje javnim preduzećima na korporativnom principu uz kontrolu javnih nabavki i troškova.

Javna uprava, nabavke i državne firme pod lupom

MMF godinama od Crne Gore traži da smanji javnu administraciju, reformiše javna nabavke i državne kompanije. Urađene su samo kozmetičke, ali ne i suštinske promjene jer je javna administracija sve brojnija, svakodnevno se pojavljuju nove sumnjive javne nabavke višemilionskih vrijednosti, a od većine državnih kompanije napravljeni su gubitaši čije održavanje u životu državni budžet godišnje košta više desetina miliona eura.

Crnogorska Vlada je do sada izbjegavala da napravi kreditni sporazum sa MMF-om, koji bi značio da mora ispunjavati ovakve njegove zahtjeve i draže joj je bilo uzimati kredite po višim komercijalnim kamatama. Mogući razlozi za takvo ponašanje bili su zbog toga što je državna administracija puna aktivista vladajućih partija i članova njihovih porodica, pa je bio politički rizik ostavljati ih bez posla jer bi izgubili i određeni broj glasova. Percepcija u javnosti je i da javne nabavke služe da bi poslove dobijale kompanije bliske ljudima na vlasti, kao i da se državne kompanije koriste za isisavanje kapitala ili se namjerno uništavaju da bi ih privilegovani biznismeni kupili po značajno nižim cijenama.

U toku prošle godine je na javne nabavke potrošeno 608 miliona eura, ako bi se reformom moglo uštediti deset ili 20 odsto, dobila bi se značajna količina novca. Nekoliko najvećih gubitaša među državnim kompanijama godišnje iz državnog budžeta dobiju između 30 i 50 miliona eura, poput “Montenegro erlajnsa”, Crnogorske i Barske plovidbe, Montekarga, Željezničkog prevoza, Željezničke infrastrukture…

Tako da EU i MMF tačno znaju šta su uzroci rasipanja javnog novca u zemljama u tranziciji i sada traže da njihovi revizori preuzmu kontrolu upravo u tim oblastima.

Obećanja nove vlasti bliska MMF-u

Crnogorske državne finansije su dovedene u vrlo lošu situaciju i nova Vlada neće imati puno izbora, odnosno moraće ući u slične aranžmane sa EU i MMF-om.

Dobra novost je i što su predstavnici novoizabrane vlasti najavili da će pokrenuti reforme javne uprave, da će mnogo resore voditi eksperti, da će biti kvalitetnija i transparentnija kontrola tokova državnog novca, kao i da će preispitati ono što su radili njihovi prethodnici. Tako do je mnogo toga što su najavili u skladu sa onim što EU i MMF traže.

U slučaju Ukrajine i BiH reforme moraju da sprovode iste vlasti koje su te probleme i napravili, u slučaju Crne Gore to će raditi nova vlast pa će joj biti lakše da ih sprovede i eventualno procesuira one koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem oštetili državu.

Pad BDP-a bliže 20 odsto nego vladinoj prognozi od 6,8 procenata

Vlada je u junu prognozirala da će BDP u ovoj godini pasti za 6,8 odsto, dok je ranije MMF pregnozirao pad od devet odsto ako u julu i avgustu dođe do normalizacije turističke posjete.

To se međutim nije desilo i ostvarene su najcrnje slutnje, jer je stopa pada prihoda od turizma u julu i avgustu iznosila preko 90 odsto, a slične najave su i za naredne mjesece. Turizam, direktno i indirektno, čini 25 odsto crnogorske ekonomije, tako da je jasno da će pad BDP-a biti u mnogo većem procentu. Konsultantska firma “Fidelity consulting” nedavno je izračunala da će pad crnogorske ekonomije u drugom kvartalu iznositi 24,6 odsto. Uprava za stitistiku Monstat, prema svom kalendaru, trebalo bi podatke za taj kvartal da objavi 23. septembra.

Ako bi se sličan pad, između 20 i 25 odsto, mogao očekivati i u trećem kvartalu, jul-septembar, godišnji pad BDP-a mogao bi biti između 15 i 20 odsto.

Prošlogodišnji iznos BDP-a iznosio je 4,9 milijardi eura, pa bi ga pad od 15 odsto spustio na 4,16 milijarde. Kako će javni dug na kraju godine biti između 3,7 i 3,8 milijardi, novi iznos BDP-a će biti između 89 i 92 odsto BDP-a.

Ukoliko bi pad BDP-a iznosio 20 odsto, on bi iznosio 3,92 miljarde, odnosno vrijedio bi između 94 i 97 odsto BDP-a.

Nezavršeni auto-put veliki teret, rata pristiže već naredne godine

Velika muka za novu Vladu biće i nezavršena dionica auto-puta Podgorica – Mateševo, čije otvaranje kasni već godinu i po a praćeno je ogromnim rastom troškova i velikom netransparentnošću dosadašnje vlasti.

Kredit od 944 miliona dolara uzet prije pet godine od kineske eksim banke, dolazi na naplatu već neredne godine, moguće i prije negovog završetka. Polugodišnja rata iznosi 33,7 miliona dolara, bez troškova kamata.

Ukupni godišnji rashod za vraćanje duga za auto-put iznosio bi oko 65 miliona eura narednih 14 godina, dok bi u najboljem slučaju prihod od putarine mogao iznositi do 20 miliona eura. Od ovog prihoda prvo bi se plaćali troškovi – plate zaposlenima, troškovi upravljanja i održavanja auto-puta, računi za struju…, tako da će vrlo malo novca preostati, odnosno skoro cijela rata će biti vraćena iz budžeta.

Iznos troškova biće znatno veći od planiranog, jer su “nepredviđeni radovi” već prešli 90 miliona eura. Vlada i kineski izvođač CRBC još se nijesu dogovorili o novom roku za odlaganje završetka radova jer postojeći ističe 30. septembra a završeno je tek oko 90 odsto radova. Pregovaraju i oko novih nepredviđenih plaćanja, a novi trošak bi mogao biti do 22 miliona eura. Novi rok za završetak radova vjerovatno će biti kraj juna naredne godine, a cijeli posao prema prvom ugovoru trebalo je da bude završen 11. maja 2019. godine.

Prethodna Vlada prilikom sklapanja ugovora o kreditu u dolarima, nije uzela osiguranje od valutnog rizika, pa je sada vrijednost kredita u eurima veća za oko 120 miliona. Ni odlazeća Vlada nije iskoristila svoje četiri godine da osigura ovaj kredit, tako da je šteta samo povećana. Nova Vlada moraće da rješi i ovaj problem, što će cijeli trošak za dionicu auto-puta povećati za još nekoliko desetina miliona eura.

Iz MMF-a je jasno saopšteno da Crna Gora zbog visokog javnog duga neće moći da počne gradnju nove dionice auto-puta u roku od tri godine ili dok javni dug ne spusti ispod 60 odsto BDP-a.

Od sadašnjeg javnog duga od 3,7 milijardi, svega 600 miliona se odnosi na auto-put, a preko dvije miljarde je pojela javna administracija i budžetske rupe.

Izvor: Vijesti

Check Also

Ukupni gubici Ulcinjske rivijere milion eura

Revizorska kuća “Racio-Mont” dala je mišljenje sa rezervom na prošlogodišnje finansijske iskaze o poslovanju hotelsko-turističkog …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *