Skeptici sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka i Univerziteta u Bat pratili su finansije ljudi i očekivanja za 18 godina i otkrili da oni koji su pretjerano optimistični ne postanu bogati, već nesrećniji i siromašniji.
Ko najbolje prolazi?
Oni koji misle realno, koji donose odluke na osnovu tačnih procjena, odnosno stvarnosti, prenosi Bizlife.
“Ako ste realni po pitanju vaše budućnosti i donosite zdrave odluke zasnovane na dokazima, to vam može donijeti osjećaj blagostanja, a da ne morate da zaronite u nemilosrdnu pozitivnost”, primijetio je koautor studije Chris Davson, vanredni profesor poslovne ekonomije u Školi menadžmenta na Univerzitetu u Batu.
Studija je pratila 1.600 pojedinaca u britanskoj Anketi o domaćinstvima tokom skoro dvije decenije.
I nerealni optimisti i nerealni pesimisti loše su prolazili zbog donošenja odluka zasnovanih na pristrasnim očekivanjima. Obije taktike rezultiraju i emocionalnim previranjem: pretjerano optimistični ljudi mogu da dožive destruktivne nivoe razočaranja kada se očekivanja ne ispune, dok pretjerano pesimistični mogu da iskuse konstantan strah od viđenja i očekivanja problema.
Da bi ilustrovao funkcionisanje optimističnih, realističnih i pesimističnih ljudi, koautor David de Meza, profesor menadžmenta na Londonskoj ekonomskoj školi, opisuje kako se svako od njih ponaša tokom pandemije.
“Optimisti će se smatrati manje podložnim riziku od Covid-19 od ostalih i zato je manje vjerovatno da će preduzeti odgovarajuće mjere predostrožnosti. Pesimisti, s druge strane, mogu biti u iskušenju da više nikada ne napuste svoje kuće ili pošalju svoju djecu u školu. Realisti preuzimaju izmjerene rizike na osnovu našeg naučnog razumijevanja bolesti”, slikovito objašnjava profesor.
Realni mislioci su, naravno, u manjini: Istraživači kažu da je otprilike 80 odsto populacije nerealno optimistično. Vjeruju da će se samo dešavati dobre stvari i potcenjuju mogućnost javljanja loših stvari.
