U Njemačkoj je u maju 7,3 miliona zaposlenih radilo sa skraćenim radnim vremenom, prema računici ekonomskog instituta IFO.
“Ova cifra nikada nije bila veća. Tokom globalne finansijske krize, broj radnika sa skraćenim radnim vremenom je dostigao maksimum u maju 2009, kada je bilo pogođeno nešto manje od 1,5 miliona ljudi”, kaže stručnjak za tržište rada Sebastijan Link, navodi IFO institut u saopštenju dostavljenom Tanjugu.
Tokom korona krize, njemačke kompanije su najavile da će uvesti skraćeno radno vrijeme za 10,1 miliona zaposlenih, a prema podacima instituta IFO, one su to zaista primjenile u 71,6 odsto slučajeva u odnosu na najavljeni broj.
U sektoru usluga, 2,4 miliona Njemaca je radilo u maju sa skraćenim radnim vremenom, što predstavlja 24,5 procenata radne snage.
U proizvodnji, taj broj je iznosio 2,2 miliona ljudi ili 31 odsto ukupne radne snage, a u trgovini 1,3 miliona ili 29,7 odsto.
Ovaj procenat je bio najniži u građevinarstvu, gde je 163.000 ljudi ili 4.1 odsto zaposlenih imalo skraćeno radno vrijeme.
Za druge sektore ekonomije koji nisu obuhvaćeni ovim istraživanjem, IFO procjenjuje da je skraćenim radnim vremenom bilo obuhvaćeno 1,3 miliona ljudi, ili 11,3 procenata radne snage.
Za razliku od globalne finansijske krize, kada je preko 80 odsto zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom bilo iz njemačkog proizvodnog sektora, u vrijeme korona krize je ova mogućnost iz radnog prava primjenjena u gotovo svim privrednim oblastima, piše u saopštenju IFO instituta.
