Preporuke EU za oporavak crnogorske ekonomije nakon korone

Strukturne slabosti u Crnoj Gori, pogoršane pandemijom koronavirusa, naglasile su snažnu potrebu za reformama u zemlji, ocijenjeno je u zaključcima ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i Zapadnog Balkana i Turske, koje je usvojio Evropski savjet na sjednici u Briselu. Na ekonomski oporavak bi, dodaju u EU, pozitivno uticali dalji napredak u borbi protiv korupcije, poboljšanje vladavine prava, jačanje institucija i socijalnog dijaloga. U pogledu specifičnih strukturnih reformi, glavni izazovi koje postavlja Kovid-19 su povezani sa jačanjem sektora javnog zdravstva, očuvanjem zaposlenosti i poboljšanjem socijalne zaštite, unapređenjem poslovnog okruženja i pružanjem podrške privatnom sektoru.

Ministri finansija zemalja Evropske unije, predstavnici Evropske Komisije i Evropske Centralne Banke održali su sastanak sa kolegama iz Zapadnog Balkana i Turske, u okviru godišnjeg ekonomskog i finansijskog dijaloga sa EU.

Ministri su usaglasili zajedničke zaključke u kojima se navode ključni ekonomski izazovi za Zapadni Balkan i Tursku, kao i smjernice koje se odnose na najprioritetnije socio-ekonomske reforme u regionu nakon izbijanja pandemije korona virusa.

“Očekuje se da će se crnogorska ekonomija, koja je veoma zavisna od sektora turizma, pogoršati u 2020. godini zbog negativnih efekata epidemije korona virusa”, navodi se u zaključcima.

Na sastanku je zaključeno da su strukturne slabosti crnogorske ekonomije pogoršane izbijanjem pandemije Kovida-19, ističući snažnu potrebu za strukturnim reformama.

“Efikasne i dobro koordinisane strukturne reforme doprinijeće ublažavanju uticaja pandemije i ubrzati ekonomski oporavak nakon krize. Odgovor Vlade će biti od presudnog značaja za oblikovanje ekonomije u postkriznom kontekstu. Na ekonomski oporavak bi takođe pozitivno uticali dalji napredak u borbi protiv korupcije, poboljšanje vladavine prava, jačanje institucija i socijalnog dijaloga. U pogledu specifičnih strukturnih reformi, glavni izazovi koje postavlja Kovid-19 su povezani sa jačanjem sektora javnog zdravstva, očuvanjem zaposlenosti i poboljšanjem socijalne zaštite, unapređenjem poslovnog okruženja i pružanjem podrške privatnom sektoru”, navodi se u zaključcima.

Fiskalnom politikom ublažiti uticaj krize na rast i zaposlenost

Učesnici sastanka pozvali su Crnu Goru da uz pomoć fiskalne politike ublaži uticaj krize na rast i zaposlenost.

“Dok se dopušta povećavanje izdataka za zdravstvo tokom krize, treba raditi na jačanju srednjoročne održivosti javnih finansija ograničavanjem ukupne potrošnje na zarade, uključujući preduzimanje konkretnih koraka u implementaciji plana optimizacije javne uprave. Vlada se takođe poziva da uspostavi funkcionalan centralizovani sistem zarada u javnom sektoru”, ističe se u zaključcima.

Ministri finansija zemalja Evropske unije, predstavnici Evropske Komisije i Evropske Centralne Banke pozvali su Crnu Goru da u cilju ekonomskog oporavka, uvrsti pouzdanu analizu troškova i koristi (cost-benefit analiza) kao sastavni dio upravljanja javnim investicijama.

“Crnogorske vlasti su i ove godine pozvane da preduzmu korake ka uspostavljanju Fiskalnog savjeta, nakon obavljanja konsultacija o ponuđenim opcijama sa svim zainteresovanim stranama, uključujući i EU. Jedna od predloženih koraka je i uvođenje sistema elektronskog fiskalnog računa (e-fiskalizacija)”, navode oni.

Od Crne Gore se traži da pažljivo prati izazove vezane za finansijsku stabilnost koji mogu nastati kao posljedica pandemije korona virusa i po potrebi preduzima odgovarajuće mjere, uz dalji razvoj nadzornog kapaciteta Centralne banke.

“Nadalje, potrebno je identifikovati i dati prioritet uklanjanju prepreka za brzo i uspješno rješavanje problema loših kredita, posebno kroz unapređivanje pravnih, sudskih i institucionalnih postupaka. Potrebno je omogućiti učešće svih banaka pod jednakim uslovima u procesu procjene kvaliteta imovine banaka (AQR), transparentno objaviti rezultate i odmah preduzeti korektivne mjere gdje to bude potrebno”, navode u EU.

Crna Gora, dodaju, treba da obezbijedi nesmetanu i efikasnu podršku privatnim kompanijama i njihovim zaposlenima koji su pogođeni krizom, a posebno mikro, malim i srednjim preduzećima i samozaposlenim osobama.

“Potrebno je proširiti obuhvat socijalne zaštite i pružiti podsticaje za preduzeća i zaposlene u sektoru sive ekonomije da se registruju i time olakšati njihov prelazak u formalnu ekonomiju. Da bi se osigurao brz ekonomski oporavak, potrebno je usredsrediti napore na pojednostavljivanje poreskog zakonodavstva i smanjenje različitih parafiskalnih troškova koji pogađaju preduzeća”, ističe se u zaključcima.

Učesnici sastanka pozvali su Crnu Goru da održava kontinuirani dijalog sa socijalnim partnerima, poslovnim organizacijama i civilnim društvom o svim odlukama donesenim kao odgovor na pandemiju Kovida-19.

“Povratna informacija iz ovog dijaloga treba biti javno dostupna. Takođe je potrebno uspostaviti tijesnu saradnju centralnih i lokalnih vlasti na sprovođenju svih mjera ublažavanja krize i ekonomskog oporavka, uključujući kroz zajedničke i koordinirane akcije”, navode oni.

Crna Gora, dodaju, treba da preduzme mjere za očuvanje zaposlenosti obezbjeđujući programe rada po skraćenom radnom vremenu i fleksibilne radne aranžmane, kao i da poveća pružanje aktivnih mjera zapošljavanja kako bi se olakšao prelazak na tržište rada.

“Potrebno je osigurati odgovarajući dodatak dohotku i socijalnu pomoć nezaposlenima i radnicima izloženim riziku gubitka radnih mjesta, kao i onima koji su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti”, ističu u EU.

Na kraju, Crna Gora je pozvana da poboljša otpornost svog zdravstvenog sistema i kapacitet za poboljšanje dostupnosti i kvaliteta zdravstvenih usluga.

U izvještaju sa sastanka navedeno je da je Crna Gora je 31. januara 2020. godine dostavila Evropskoj Komisiji svoj Program Ekonomskih Reformi (PER) za period 2020-2022. Preporuke iz zaključaka Ekonomskog i finansijskog dijaloga iz maja 2019. godine su djelimično sprovedene.

Check Also

Željezara Toščelik za osam godina napravila 43,5 miliona minusa

Prošlu godinu Željezara Toščelik je završila sa minusom od 5,74 miliona eura, čime je ukupan …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *