Prema analizi Banke Slovenije, u slučaju pada ekonomske aktivnosti od oko 6 odsto, slovenačke banke mogle bi raditi blizu nule. U slučaju dublje recesije, bankarski sistem bi krajem godine poslovao sa velikim gubitkom.
Banka Slovenije pripremila je dva scenarija – blaži, prema kojem bi privredna aktivnost ove godine pala za šest procenata, i teži, prema kojem bi BDP pao za čak 16 odsto.
– U ovom blažem scenariju očekuje se da će rezultat biti oko nule, dok bi u težem slučaju povrat kapitala mogao pasti na negativne vrijednosti, na minus sedam do minus osam odsto, objasnila je Meta Ahtik iz Banke za Radio Slovenija krajem godine.
Kreditni portfolio banaka dodatno bi se pogoršavao u grubljim scenarijima, a troškovi umanjenja i rezervisanja bi se povećavali. Na taj način banke bi mogle potrošiti gotovo tri četvrtine svog prihoda. Znači li to da će, kao i u prošloj krizi, i sada centralna banka zahtijevati dokapitalizaciju banaka?
– Nismo tako daleko, kaže Ahtik: – Bankarski sistem bi takođe apsorbovao toliko gubitaka, ali naravno, slika se može razlikovati za pojedine banke.
U prethodnoj krizi glavni problem su bila prezadužena preduzeća, ali ovaj put, prema Banci Slovenije, to mogu biti domaćinstva. Na ovo ukazuje i broj zahtjeva domaćinstava za odlaganje plaćanja kredita. Dok je sedam hiljada kompanija podnelo takve prijave do sredine prošle nedjelje, među domaćinstvima je još više takvih prijava, tačnije 15.000, prenosi SEEBiZ.eu.
