Osim brige za svoje i zdravlje najbližih, usljed pandemije koronavirusa nametnula se i dodatna potreba da pametno koristimo i raspoređujemo sopstveni budžet. Detaljno planiranje ličnih finansija, uz dobro poznavanje aktuelnih mjera koje država i finansijske institucije, na prvom mjestu banke sprovode, važno je kako bi kućni budžet bio što stabilniji tokom trenutne situacije. U nastavku predstavljamo nekoliko savjeta koji vam mogu pomoći da lične finansije održite u što boljem stanju tokom (i nakon) aktuelne pandemije.
Nemojte praviti velike investicije, odredite troškovne prioritete
Postavite prioritete. Na šta tačno želite da trošite novac? Obično najpreči troškovi uključuju plaćanje komunalija, hrane, prevoza i računa. U periodu kada je veoma bitno pametno koristiti finansijska sredstva, jasnije sagledavamo na šta je zaista neophodno da ih potrošimo. Razmislite da li vam je potrošnja u skladu sa vašim prioritetima, koji su se možda u ovim novim okolnostima promijenili.
Svjedoci smo da je prodaja preko interneta tokom vanrednog stanja usled korona virusa doživjela ekspanziju. Na listu artikala koje smo ranije nabavljali onlajn, poput odjeće, obuće, tehnike ili knjiga, sada sve češće dodajemo i svakodnevne namirnice. Ova mogućnost lakog naručivanja može nas dovesti u zamku da ponekad previdimo kako i tokom onlajn kupovine trošimo novac i potrošimo više nego što smo planirali. Zato je neophodno da i prilikom ovakvog načina kupovine vodimo računa o ličnom budžetu.
Najzad, ako planirate veće troškove, preporuka je da ih, ukoliko je moguće, odložite za nešto stabilniji period.
Napravite „krizni fond“ – nešto novca sa strane uvjek dobro dođe
U idealnoj situaciji, „krizni fond“, ma koliko iznosio, bi trebalo već da imate. Ipak, ako to nije slučaj, ni sada nije kasno da jedan dio novca odvojite sa strane, ukoliko možete. Provjerite sa koliko novca raspolažete. Taj iznos može uključivati preostala sredstva sa vašeg tekućeg računa ili iz drugih izvora.
Na primjer, ako ste već uštedjeli neku svotu za ljetovanje, možda ćete željeti da taj novac uvrstite u svoj „krizni fond“. To vam može pomoći da održite likvidnost tokom vremena u kome su vam prihodi smanjeni ili ih uopšte nemate. Stručnjaci savjetuju da bi svi trebalo da nastoje da imaju ušteđevinu koja može da pokrije troškove života u trajanju od tri do šest mjeseci. Na vama je da odlučite koje ćete troškove uključiti u ove kalkulacije.
Ako to nije neophodno, ne trošite već ušteđeni novac
Ako imate formiran fond za nepredviđene situacije, koji vam je sada na raspolaganju, nalazite se u odličnoj situaciji. Ipak, to ne znači da bi istog trenutka trebalo da počnete da trošite ušteđeni novac bez ikakvog plana. Postojanje ovakvog fonda samo po sebi predstavlja odličan početak i sigurnost na koju možete da se oslonite ukoliko se za tim ukaže potreba, ali je preporuka da ga koristite isključivo ako nemate nikakvih drugih prihoda.
Ukoliko koristite mogućnost moratorijuma, napravite plan i za trenutak kada se on završi
Centralna banka usvojila je odluke kojima se propisuje zastoj u otplati obaveza dužnika (moratorijum) za sve korisnike kredita i lizinga koji to žele. Ukoliko ste se opredijelili da iskoristite ovu mogućnost, usljed gubitka posla, smanjenja plate, ili nastojanja da manje trošite iz predostrožnosti, razmislite o tome koliko će iznositi vaši troškovi kada se period moratorijuma završi. Da li ćete tada biti u mogućnosti da redovno podmirujete svoje obaveze? Kako će tada izgledati odnos vaših prihoda i rashoda? Odgovori na ova pitanja mogu vam pomoći da spremnije dočekate ovaj period, a u slučaju nedoumica možete se posavjetovati sa finansijskim savjetnikom u svojoj banci.
Više informacija i savjeta o štednji, ali i o važnim temama u oblasti finansija, potražite na ErsteZnali.rs, besplatnoj i nekomercijalnoj platformi za finansijsku edukaciju.
