Da li će centralne banke kupovati akcije kompanija?

Do juče nezamislivo, sjutra vjerovatno. Ovako analitičari komentraišu mogućnost da Federalne rezerve Amerike (FED) dobiju dozvolu za ulaganje u akcije kompanija na berzi i postanu njihov direktni kreditor. To je još u martu prošle godine, daleko pre izbijanja pandemije korone, uradila centralna banka u Japanu. Prema računicama, Bank of Japan će krajem novembra ove godine postati najveći akcionar firmi listiranih na Tokijskoj berzi.

Ono što se pre samo šest nedjelja nije dalo ni zamisliti, sada je predmet svakodnevnih razgovora berzanskih poslenika: koliko duboko bi trebalo da padnu berze, pa da Federalne rezerve Amerike dobiju dozvolu Kongresa da ulete tamo gdje se do juče smatralo da im nikako nije mesto, u tržište akcija?

To bi Fedu bilo prvi put u istoriji, ali američka centralna banka ne bi bila pionir u tome poslu. Daleko je u tome isprednjačila Bank of Japan i njen inovativni guverner Haruhiko Kuroda, od čije se nacionalizacije japanske ekonomije, prema mišljenju kritičara, i sam Leonid Brežnjev prevrće u grobu!

Centralna banka Japana njaveći akcionar

Prema proslogodišnjem izvještaju Nikkei Asian Review, Bank of Japan je krajem marta 2019. godine, preko kupovine udela u investicionim fondovima (ETF) koji investiraju u berzanske akcije, postala najveći akcionar u 23 kompanije, a medju deset je najvećih akcionara u 49,7% svih kompanija listiranih na Tokijskoj berzi. I krajem marta prošle godine je posjedovala 4,7% tržišne kapitalizacija primarnog tržišta Tokijske berze u vrijednosti od 250 milijardi dolara. prenosi portal Ekonomskevesti.com

Prema tadašnjoj računici Nikkei Asian Review, Bank of Japan će krajem novembra 2020. godine istisnuti sa prvog mesta TSE, najveći državni penzioni fond na svijetu, i sa 6% tržišne kapitalizacija postati najveći akcionar firmi listiranih na Tokijskoj berzi.

FED na tragu japanskog eksperimenta

Federalne rezerve Amerike su prošlog mjeseca napravile prvi korak u pravcu japanskog eksperimenta. Centralna banka Amerike je odlučila da 100 milijardi dolara uloži u kupovinu, na primarnom i sekundarnom tržištu, korporativnih obveznica kompanija s investicionim rejtingom (BBB/Baa3 ili višim) i tako postane njihov direktni kreditor.

Kamata po kojoj su se te kompanije zaduživala, prije nego što je 15. marta Fed snizio svoju kamatu, bila je za 4 procenta iznad kamate na desetogodišnjem obveznice američke države, prema izdanju The Street.

Nečuvena situacija traži nečuvene mere

Ni snižavanje ključne kamate Fed ni ovaj istorijski iskorak u korporativni sektor nisu smirili investitore ni doveli do zaustavljanja pada američkih berzanskih indeksa.

Berzanski poslenici, kako prenosi portal finanzen.net, još se ne odlučuju da tvrde da će Fed preduzeti taj korak, ali ga „sasvim mogu zamisliti“ ili ga „ne bi isključili“.

„Druge centralne banke su to uradile. To je put preko ETF koji je izabrala Bank of Japan. Ja ne bih isključio da (FED) investira u akcije”, rekao je za CNBC Vinsent Rajnhart iz BNY Mellon Asset Management.

Takav nečuveni potez Feda, vratio bi, smatra se, povjerenje berzanskih investitora.

Check Also

Mirko Mazalica izabran za novog direktora TE Pljevlja

Za novog direktora Termoelektrane (TE) Pljevlja izabran je mašinski inženjer Mirko Mazalica, koji je do …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *