Širom regiona i Evrope male firme dobijaju novac za spas od krize

Početne prognoze, od prije samo mjesec dana, ukazivale su na smanjenje globalnog privrednog rasta za oko pola procentnog poena, ali je svetska ekonomija ipak trebalo da napreduje za oko dva odsto ove godine.

Danas se već rijetko ko usuđuje da daje globalne prognoze, ali neke države, kao na primjer Njemačka ili Velika Britanija, računaju sa recesijom od preko pet odsto.

U SAD se oko 3,3 miliona ljudi prijavilo za državnu pomoć za nezaposlene. Čak 65 odsto ljudi koji su radili poslove sa nepunim radnim vremenom je ostalo bez posla.

Zato je posle nekoliko dana natezanja u Senatu konačno donijet paket pomoći bez presedana, težak čak 2,2 hiljade milijardi dolara. Najvažniji dio paketa je fond od 500 milijardi dolara za pomoć pogođenim kompanijama i sličan fond za isplate do 3.000 dolara na račun američkih domaćinstava, piše Danas.

Mala preduzeća moći će da računaju na kredite u ukupnom iznosu od 350 milijardi dolara, 250 milijardi će biti namijenjeno za pomoć nezaposlenima, a 100 milijardi za bolnice i zdravstveni sistem.

Pročitaj još: Srbija će platiti minimalac svim preduzetnicima i njihovim zaposlenima za tri mjeseca

U Evropskoj uniji članice se i dalje ubjeđuju da li da se pokrene Evropski mehanizam za stabilizaciju, fond od 410 milijardi eura uspostavljen tokom svjetske finansijske krize.

Dok Belgija, Francuska, Grčka, Italija, Irska, Portugal, Luksemburg, Španija i Slovenija traže da se pomogne, sjevernjaci predvođeni Holandijom smatraju da treba još sačekati da se vidi kolika će biti dubina krize.

U četvrtak uveče ministri finansija su o tome razgovarali, ali rješenje nije nađeno i stvar je odložena za dvije nedjelje.

U međuvremenu, države se snalaze svaka za sebe. Njemačka će ponuditi privredi stotine milijardi eura preko državne razvojne banke KfW.

Garantovaće do 90 odsto iznosa kredita za firme sa rokom dospeća do pet godina i u maksimalnom iznosu do milijardu eura po kreditu, navodi Danas.

Zajedno sa poslovnim bankama KfW će garantovati do 80 odsto zajma za likvidnost, ali ne više od polovine ukupne zaduženosti preduzeća.

Velika Britanija za koju se procjenjuje pad BDP-a od preko šest odsto ove godine plaćaće do 80 odsto plate za radnike koji bi ostali bez posla i za to će biti izdvojeno više od 10 milijardi eura.

Kompanije će dobiti odlaganje plaćanja poreza što će koštati državu preko 30 milijardi eura. Ukupne mere pomoći privredi UK bi mogle da iznose oko četiri odsto BDP-a.

Francuska će dati poreske olakšice u vrijednosti 45 milijardi eura i 300 milijardi eura zajmova privredi.

Vlada je izrazila spremnost da nacionalizuje velike kompanije, a oko 8,5 milijardi eura biće potrošeno na isplatu plata radnicima koji su ostali bez posla tokom dva mjeseca.

Ali to su velike države i ekonomije sa kojima se nije porediti, zato da vidimo šta rade zemlje oko nas.

Albanska vlada pripremila je paket pomoći za privredu vredan 340 miliona eura. Velika preduzeća dobiće pomoć od oko 100 miliona, dok će MSP moći da računaju na oko 60 miliona eura.

Kamate za neplaćene račune za struju i za privredu i za stanovništvo pogođene epidemijom biće oproštene. Rok za plaćanje poreza na dobit za preduzeća sa prometom između 20.000 i 140.000 eura biće odložen za drugu polovinu godine.

Bugarska je najavila paket mjera vredan 2,3 milijarde eura za pomoć preduzećima čije poslovanje je ugroženo širenjem Covid 19.

Državna razvojna banka (BDB) dobiće dodatni kapital od oko 250 miliona eura kojim će država garantovati za kredite ukupnom iznosu od oko 1,25 milijardi eura. Država će platiti 60 odsto zarada zaposlenih koji bi bili otpušteni zbog krize, a odloženo je i plaćanje poreza na dobit do 30. juna. Takođe će radnicima koji su na prinudnom odmoru biti ponuđeni beskamatni krediti.

Hrvatska je početkom prošle nedjelje usvojila niz zakona za pomoć privredi u iznosu od oko četiri milijarde eura. Prije toga je Hrvatska narodna banka smanjila obaveznu rezervu banaka sa 12 na devet odsto kako bi bankama obezbedila rast likvidnosti od oko 1,4 milijarde eura.

Osim toga centralna banka je zabranila bankama isplatu dividendi za prošlu godinu, a isto se očekuje i za bonuse. Donet je tromjesečni moratorijum na otplatu obaveza bankama i Hrvatskoj razvojnoj banci (HBOR).

Na tri meseca je odloženo i plaćanje poreza i doprinosa na zarade. Uporedo s tim privreda će moći da računa na kredite za likvidnost.

Država će nadoknađivati plate u visini minimalca za radnike koji bi u suprotnom bili otpušteni. Takođe će biti ubrzano odobravanje kredita iz evropskih fondova za koheziju i konkurentnost.

Crna Gora je takođe usvojila tromjesečni moratorijum na otplatu obaveza bankama i lizing kompanijama. Država je izdvojila kreditnu liniju od tri miliona eura po kamatnoj stopi od 1,5 odsto za kompanije koje se bave isporukom lekova, medicinske opreme i vozila, iz sektora turizma, transporta, usluga, kao i proizvodnje hrane. Plaćanje rente za državne nekretnine je odloženo za 90 dana, dok su sve javne nabavke osim hitnih za funkcionisanje zdravstvenog sistema zabranjene.

Sjeverna Makedonija namjerava da se zaduži za 600 miliona eura kako bi obezbijedila likvidnost budžeta i sačuvala zaposlenost u vrijeme krize.

Za zaduživanja od 400 miliona eura država će ponuditi obveznice sa rokom do 12 mjeseci, dok će 87 miliona eura Makedonija pozajmiti od MMF-a i 100 miliona eura od Svjetske banke. Za mikro i MSP preduzeća država će obezbijediti 12 miliona eura beskamatnih kredita. Skoplje pregovara i sa EIB o kreditnoj liniji od 50 miliona eura koja bi se plasirala preduzećima bez kamate.

Rumunska vlada je povećala iznos garancija za kredite privedi pogođenoj epidemijom za milijardu eura, a prema najavama premijera Ludovika Orbana u slučaju nužde iznos se može povećati još trostruko.

Kamata na ove kredite će biti subvencionisana od strane države. Takođe, država garantuje do 90 odsto kredita do 200.000 eura i za 50 odsto kredita većih od 200.000 eura. Vlada će pokriti 75 odsto zarade ljudi koji su postali tehnički višak zbog krize i izdvojiće dva odsto BDP-a za pomoć sektorima pogođenim krizom.

Slovenačka vlada je spremila mjere podrške ekonomiji vredne dvije milijarde eura sa ciljem da se zaštite radna mjesta.

Država će do maja sufinansirati plate i doprinose svih radnika za koje nema posla kako ne bi dobili otkaze, sa opcijom da se ovaj period i produži. Ovo važi i za ostale radnike koji zbog više sile ne mogu na posao, a tu spada i obaveza da se brine o deci.

Oni koji ostanu bez posla odmah dobijaju socijalnu pomoć za nezaposlenost. Preduzetnici će dobijati pomoć u visini 70 odsto minimalne zarade, kao i plaćene poreze i doprinose na platu. Istovremeno zaposlenima u javnom sektoru biće smanjene plate za 30 odsto dok traje kriza. Isto toliko biće srezane i nadoknade za članstvo u upravnim i nadzornim odborima državnih preduzeća.

Preduzećima pogođenim krizom biće ponuđeni krediti za likvidnost, a takođe će dobiti mogućnost odlaganja vraćanja kredita bankama do 12 meseci.

Check Also

Istraživanje Erste banke pokazalo: Pandemija promijenila navike potrošača vlasnika kartica

Istraživanje Erste banke pokazalo je da su građani vlasnici kartica ove banke tokom epidemije korona …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *