Lideri 27 zemalja Evropske unije dogovorili su se, pod pritiskom Italije, da nalože ministrima finansija članica eurozone da u roku od dvije nedjelje definišu snažnije mjere za borbu protiv ekonomske krize i očekivane recesije.
Na šestočasovnom video samitu u četvrtak uveče, lideri EU su takođe pozvali Evropsku komisiju da formuliše strategiju za oživljavanje ekonomija zemalja članica u periodu kada budu ukinute vanredne mjere zbog pandemije novog korona virusa, navodi Asošiejted pres.
U zajedničkoj izjavi sa samita, lideri su naveli da novi ekonomski “predlozi treba da uzmu u obzir prirodu šoka bez presedana zbog korona virusa koji pogađa sve zemlje”.
“U potpunosti smo svjesni težine socioekonomskih posljedica krize izazvane korona virusom i učinićemo sve što je neophodno da odgovorimo na taj izazov u duhu solidarnosti”, piše u zajedničkoj izjavi, prenosi Frans pres.
Za nalog ministrima finansija da predlože nove ekonomske mjere najviše su zaslužne Italija i Španija, pandemijom najteže pogođene evropske zemlje, koje su večeras zahtijevale “snažan i adekvatan” ekonomski odgovor 27 članica EU.
Italija je, kako je prenio Frans pres, zaprijetila u toku večeri da će blokirati usvajanje zajedničke izjave sa samita ako taj zahtjev bude odbijen.
Premijer Italije Đuzepe Konte nije prihvatio nacrt zaključaka pripremljen uoči video konferencije lidera EU.
“Ovde je potrebno reagovanje inovativnim i potpuno adekvatnim finansijskim instrumentima na rat u kojem se moramo zajedno boriti da bismo ga dobili što je prije moguće”, upozorio je Konte na samitu.
Italija, koja od 19 članica eurozone ima najveći dug poslije Grčke, očekuje od EU veću finansijsku solidarnost.
Predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel novinarima je poslije samita rekao da je akteulna kriza jedinstvena i da zahtijeva “veoma snažan odgovor”, navodi Asošiejted pres.
Predsjednik Evropskog parlamenta, Italijan David Sasoli založio se na početku samita za usvajanje “vanrednih mjera za odgovor” na krizu.
Međutim, ideja o izdavanju zajedničkih evropskih obveznica za podršku ekonomiji, odnosno udruživanju dugova zemalja eurozone, nema podršku svih članica, a najviše joj se protive Njemačka i Holandija.
Devet članica EU traži momentalno emitovanje takozvanih “korona obveznica”, zajedničko zaduživanje koje bi podržale sve zemlje eurozone. To bi i finansijski najteže pogođenim zemljama omogućilo da pozajmljuju sredstva po izuzetno niskim kamatnim stopama.
Međutim, ta ideja je neprihvatljiva za države poput Njemačke i Holandije koje se dugo protive zajedničkom zaduživanju, navodi AP.
Njemačka kancelarka Angela Merkel na kraju samita se glasno usprotivila takozvanim “korona obveznicama”, a podržao ju je holandski premijer Mark Rute, navodi AFP.
“Ne mogu da zamislim kakve okolnosti bi mogle da nas nateraju da promijenimo mišljenje”, naveo je Rute.
Iako lideri EU priznaju razmjere krize i potrebu podrške Italiji, oni su podijeljeni i oko toga da li da sada iskoriste sva moguća ekonomska sredstva ili da neka sačuvaju za kasnije za slučaj da dođe do drugog taasa zaraze korona virusom.
Ministri finansija 19 članica eurozone ove nedjelje su se načelno dogovorili da zemljama s finansijskim problemima dozvole da iz Evropskog mehanizma za stabilizaciju pozajmljuju sredstva u iznosu do dva odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda.
Evropski mehanizam za stabilizaciju je fond za finansijsku pomoć, uspostavljen u vrijeme krize duga prije 10 godina, čija imovina namijenjena pozajmljivanju iznosi 410 milijardi eura.
