Kada je krajem oktobra prošle godine otvorena predtenderska konferencija za dodjelu koncesija za Aerodrome Crne Gore, crnogorska javnost je bila oduševljena koliko je kompanija izrazilo interesovanje za crnogorske vazdušne luke.
Više od 80 predstavnika 33 kompanije iz Evrope, Amerike i Azije prisustvovalo je Predtenderskoj konferenciji za dodjelu koncesije za aerodrome Crne Gore.
PONUĐAČI
Četiri mjeseca nakon predtenderske konferencije od ukupno sedam ponuđača, Vlada je izabrala da u sljedeći krug pregovora idu francusko- turski konzorcijum AdP-TAV, indijski GMR, južnokorejski Oncheon Airports i DAA iz Republike Irske.
U međuvremenu, AdP je krajem februara kupio 49 odsto indijskog GMR-a za 1,34 milijarde eura, čime su, prema medijskim natpisima, prekršeni uslovi pretkvalifikacionog tendera, kojima je propisano da nijedan potencijalni ponuđač ne može da podnese prijavu za ako posjeduje više od pet odsto akcija u drugom potencijalnom ponuđaču.
Na taj način, iz trke za aerodrome Podgorica i Tivat, ako se striktno poštuju pravila, moraće da se povuče ili indijski GMR Airports, ili francusko -turski konzorcijum koji čine TAV i Aeroport de Paris (AdP). Što znači da će u igri ostati tri kompanije, od čega možda azijskih dvije.
Ostaje veliki žal što na tenderu nijesu učestvovale najveće svjetske kompanije u oblasti upravljanja aerodromima poput: Fraporta iz Njemačke, Avialiance iz Kanade, Hitrou iz Londona, MAG-a iz Britanije…
Iako Crna Gora ima dobra iskustva sa kineskim, arapskim i azerbejdžanskim investitorima, ima analitičara koji predlažu oprez sa azijskim kompanijama, naročito kada su u pitanju preuzimanja ključnih crnogorskih resursa.
BŽEŽINSKI PREDLAŽE OPREZ SA AZIJSKIM INVESTICIJAMA
Poznati američki analitičar Jan Bžežinski predlaže Crnoj Gori oprez u vezi aranžmana sa azijskim kompanijama, a naročito kineskim.
“Ovo je pitanje osiguravanja uslova ulaganja, kritičkog sagledavanja i pažljivo promišljene kontrole nad ključnim projektima prije nego što se zaključe. Ja bih bio oprezan kod takvih ulaganja, posebno ako su u strateškom sektoru, poput saobraćaja i infrastrukture”, rekao je Bžežinski za Portal Analitika direktno upitan šta misli o azijskim investicijama.
Iako generelno nema ništa protiv renomiranih azijskih investitora, on otvoreno preferira zapadne investicije naročito kad su u pitanju strateški projekti, dok je neke od kineskih investicija nazvao “malignim”.
“Jedna od važnijih inicijativa koja je u toku u srednjoj Evropi je „Inicijativa tri mora“ (Three Seas Initiative), a to je nastojanje da se iskoristi kapital privatnog sektora kako bi se ubrzao razvoj prekogranične energetske, saobraćajne i digitalne infrastrukture u regionu. Ova inicijativa je vođena željom da se iskoristi snaga infrastrukture za pokretanje ekonomskog rasta i jačanje nacionalne i regionalne ekonomske elastičnosti”, dodao je Bžežinski.
EBRD ODAVNO ZAINTERESOVAN ZA AERODROME
Nije tajna da je moćna Evropska banka za obnovu i razvoj odavno zainteresovana da podrži rekonstrukciju crnogorskih aerodroma.
EBRD je ubjedljivo najveći investitor na Zapadnom Balkanu sa uloženih 13 milijardi eura.
Premijer Duško Marković je, prošle sedmice, nakon sastanka sa predsjednikom Sumom Čakrabartijem, rekao da je EBRD spremna da podrži i rekonstrukciju crnogorskih aerodroma.
„U ovom novom trenutku oni su zaista snažno zainteresovani da podrže investicije u oblasti energetike, generalno obnovljivih izvora i zelene energije. Spremni su da podrže projekat rekonstrukcije naših aerodroma, bilo da je to po modelu koncesije ili nekom drugom modelu i naravno mnoge druge projekte u oblasti turizma, poljoprivrede”, rekao je Marković.
Upravo je Marković, stanje na tivatskom Aerodromu na početku mandata nazvao zastiđem i govorio o neophodnosti bolje valorizacije aerodroma.
U međuvremenu, u Tivtu je, upravo uz veliku pomoć premijera, izgrađen novi terminal i stanje je neuporedivo bolje nego prije nekoliko godina. Terminal je koštao četiri miliona, a već pola uloženih sredstava se vratila od zarade.
KAKO JE SVE POČELO
Zbog potrebe brze valorizacije aerodroma država je žurila da što prije pokrene taj postupak.
Izabran je koncesioni model, ali neke stvari su ostale neriješene, ne računajući političko protivljenje SD-a ovim postupkom.
Državni organi nijesu do kraja riješili imovinsko-pravne odnose koji se tiču zemljišta tivatskog aerodroma. Takođe, država, uprkos dobroj namjeri i velikom trudu da proces protekne u najboljem redu, nije do kraja precizirala šta želi od koncesionara i u kom pravcu će se tačno razvijati valorozacija aerodroma, piše Portal Analitika.
Ne bez značaja je da francuski AdP, direktno ili indirektno, ima akcije u većini aerodroma regiona (biće tema posebnog teksta), da finansijski savjetnik Ministarstva saobraćaja IFC ima i pojedine upravljačke funkcije u Aerodromu Zagreb…
Valorizacija crnogorskih aerodroma je neophodna, ali treba pažljivo odabrati partnera. Ono što je sigurno je da su Crnoj Gori prijeko potrebne investicije iz evropskih zemalja. Međutim, treba istaći da francuskim investitorima Crna Gora, do sada, nije bila interesna sfera. Jedina francuska ozbiljna investicija Podgorička banka (kupljena od Sosete Generale banke) je prodata mađarskoj OTP banci.
Zbog svega, ako na tenderu koji se očekuje brzo, pristigle ponude ne budu po mjeri ažurne Tenderske komisije, treba ozbiljno razmisliti i o aranžmanu sa EBRD-om…
