Novac i tehnologija: Blokčejn – revolucija koja se nije sasvim dogodila

Zamislite da ste pošli u kupovinu i stignete do kase, ali vaša kartica ne radi. Ispostavlja se da je u vašoj banci pao kompjuterski sistem i nijedna mušterija, uključujući i vas, ne može ništa da plati.

Ali šta ako kasa ima pristup evidenciji, iliti glavnoj knjizi finansija, u kojoj stoji stanje na vašoj kreditnoj ili debitnoj kartici, a ažurira se svaki put kad nešto kupite?

Čak i ako je sistem banke pao, vaša kartica bi i dalje funkcionisala u supermarketu, zato što bi sama kasa znala stanje na vašem računu.

To je samo jedna pogodnost koju nudi distribuirana glavna knjiga evidencija, koja se još naziva i blokčejn. Ova tehnologija prisutna je već više od decenije i naširoko je hvaljena.

Zvuči prilično korisno, zar ne?

Ali u praksi ona jedva da se koristi.

Šta se, dakle, desilo?

Blokčejn je imao problem da nađe upotrebnu vrijednost, mimo podrške za kriptovalute kao što je Bitkoin.

U tom scenariju, blokčejn djeluje kao univerzalna evidencija svake transakcije Bitkoina. Blokčejn je knjiga finansija, iliti dnevnik tih transakcija, a korisnici mreže sarađuju na verifikaciji kad god se one dogode.

Oni se finansijski nagrađuju za taj trud – što je poduhvat poznat kao “iskopavanje bitkoina”.

Ali osnovna ideja, knjiga informacija koja se distribuira među mnogo različitih korisnika umjesto da se drži na jednom centralnom mjestu, izazvala je veliko interesovanje ljudi.

Zagovornici ovog sistema odavno tvrde da to može da bude bolja alternativa za tradicionalne baze podataka.

Ali koliko bi alternative u stilu blokčejna zaista bile korisne?

Primjer sa kasom u radnji naveo je upravo Dejv Birč, autor i savetnik za digitalne finansijske usluge koji je u prošlosti bio veoma kritički nastrojen prema nekim od predloženih šema zasnovanih na blokčejnu.

“Spreman sam ovo da prihvatim”, kaže on, govoreći o ideji sa kasom. “Mislim da ima nečega u tome.”

Ali postoje i druge ideje. Profesor Gilbert Fridgen, ekspert za finansijske usluge sa Univerziteta u Luksemburgu, predlaže distribuirani sistem knjiga za vođenje evidencije sertifikata i diploma koje izdaju univerziteti.

Ne bi samo jedna organizacija bila odgovorna za to. Umesto toga, više strana bi posjedovalo kopije glavne knjige, a pojedinci bi mogli da provere da li je evidencija njihovih kvalifikacija vjerodostojna.

U svakom slučaju, to bi bilo od velike koristi. BBC istraživanje je 2018. godine pokazalo da je u opticaju hiljade lažnih diploma, tako da bi decentralizovani sistem koji prati prave kvalifikacije mogao da bude zanimljiv za poslodavce.

Uprkos tome, profesor Fridgen ističe da ništa u vezi sa blokčejnom ne može da spreči zlonamjerne pojedince da pokušaju da u njega ubace netačne informacije. Potrebne su dodatne provjere.

Kad bi ti problemi sa povjerenjem mogli da se riješe, onda bi blokčejnovi stvarno mogli da budu od koristi.

Nedavno se pojavila vijest o članovima Vindraš generacije migranata iz Komonvelta čiji je pravni status doveden u pitanje jer nigdje nije evidentirano da su dobili pravo boravka sedamdesetih godina prošlog vijeka.

U budućnosti bi takve greške mogle da se izbegnu držanjem informacija na ovaj način u glavnoj knjizi, umjesto da se oslanjate na to da ih čuva vlada.

Neke velike kompanije su čak počele da uvrštavaju ovu tehnologiju u vlastite operacije.

Uzmite na primjer špediterskog giganta Mersk. On koristi tehnologiju blokčejna preko TrejdLensa, novog sistema za praćenje carinske dokumentacije o robi koja se šalje na međunarodne destinacije.

Ideja je da bilo koji akter u tom procesu, od luke do carinske službe, može brzo da provjeri detalje u vezi sa isporukom.

Mersk kaže da se u sistemu sada svake nedjelje prati 10 miliona pošiljki.

Za razliku od Bitkoina, TrejdLens koristi dozvoljeni blokčejn, koji nije javna knjiga evidencije i pristup njemu se kontroliše.

Ali sličan sistem mogao bi da se postigne uz pomoć drugih tehnologija kao što su baze podataka u obliku knjiga evidencije u oblaku, koje enkriptuju podatke i kontrolišu ko može da pristupi informacijama.

Jedan drugi zanimljivi projekat jeste sistem nekretnina koji trenutno isprobava švedski katastar Lantmateriet.

Blokčejn je tu osmišljen da prati dokumenta tokom prodaje nekog zemljišta. Kupac i prodavac, agenti i banke koje učestvuju u tom procesu mogu da se uključe i prate prodaju digitalnim putem.

Iako je probni period pokazao da je takva šema moguća, neophodna je promjena u zakonodavstvu prije nego što sistem može da se primijeni na sve u budućnosti, objašnjava Mats Snal, šef inovacija u švedskom katastru.

“On nikad nije integrisan u proizvodni sistem katastra”, kaže Snal za BBC.

Na Tajlandu, firma za kriptovalutu Zkoin, razvila je sistem zasnovan na blokčejnu kako bi članovi tajlandske Demokratske stranke mogli digitalno da glasaju za novog lidera krajem 2018. godine.

Umjesto da moraju da vjeruju centralnom autoritetu koji bi prebrojavao glasove, oni su bili sakupljani preko Zkoinovog blokčejna.

Glasalo se na glasačkim mjestima ili preko aplikacije na mobilnim telefonima, gdje su glasači morali da prilože fotografiju sebe kako glasaju.

Ove digitalne glasove takođe je prebrojavala izborna komisija, kaže portparol Zkoina za BBC. Zkoin kaže da u bliskoj budućnosti planira da najavi pokretanje veće šeme, koja uključuje “milione” glasača.

To su intrigantni poduhvati, mada i dalje ostaje nejasno da li je blokčejn apsolutno neophodan za bilo koji od njih.

Neki tvrde da će se na kraju pokazati da su sistemi u stilu blokčejna najefikasnija opcija za organizovanje podataka na tom nivou. Preduzimačica Helen Dizni jedna je od njih.

“U mnogim slučajevima doći će do velike uštede troškova jednom kada prevaziđete prvobitne probleme sa pokretanjem – naravno, uvođenje svakog novog sistema je skupo”, kaže ona.

Iako će se halabuka oko blokčejna zasigurno nastaviti, čak i skeptici poput Birča priznaju da postoje neke usmjerene aplikacije koje bi se mogle pokazati korisnim. Do sada, blokčejn možda nije izmijenio svijet – ali je zato naveo mnoge ljude na razmišljanje.

Izvor: B92

Check Also

Solidarnost u doba Korone: Crnogorski ugostitelji ustupaju svoje kapacitete Vladi i NKT-u

Da krizne situacije, kakva je i pandemija virusa COVID19, znaju probuditi najbolje u ljudima pokazao …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *