Erste Grupa zabilježila rast operativnog rezultata za 8,7% na 2,97 milijardi eura

Naš godišnji operativni rezultat od skoro 3 milijarde eura, koji predstavlja znatno povećanje od 8,7 odsto, dokazuje da je Erste zaista u veoma dobrom stanju. To je trenutno rijetkost u evropskom bankarstvu – i predstavlja snažnu osnovu za budući rast,” kaže Bernhard Špalt (Bernhard Spalt), glavni izvršni direktor Erste Group Bank AG (Erste Grupe).

Zahvaljujući našem profilu, poslujemo u ekonomski najdinamičnijem regionu u Evropi, jer zemlje CIE bilježe rast BDP-a koji je dva puta brži od prosjeka u eurozoni. Važno je napomenuti da je glavni izvor ovog rasta domaća tražnja, zahvaljujući niskim stopama nezaposlenosti i rastu realnih zarada. Zahvaljujući stabilnom putu rasta koji prate zemlje regiona, opsegu našeg poslovanja i jačini našeg brenda, uspjeli smo da ostvarimo povećanje ukupnih depozita i ukupnih kredita za 7 odsto. Naš operativni prihod je rastao dvostruko brže od naših troškova, a poboljšanja su ostvarena kod svih vrsta prihoda.

Špalt

Kontinuirano povoljno okruženje po pitanju rizika doprinijelo je daljem smanjenju koeficijenta problematičnih kredita na 2,5 odsto, što je  odraz dobrog zdravlja naše aktive.

Zadovoljni smo likvidnosnom pozicijom, kao i kapitalom: naš koeficijent osnovnog akcijskog kapitala (CET 1) iznosi 13,7 odsto, što je znatno iznad regulatornih zahtjeva.  

Željeli bismo da sa akcionarima podijelimo dobare rezultate iz 2019. godine i stoga ćemo na godišnjoj skupštini akcionara predložiti povećanje dividende na 1,50 eura po akciji.”

NAJVAŽNIJE INFORMACIJE

Bilans uspjeha 2019. u poređenju sa 2018; bilans stanja na 31. decembar 2019. u poređenju sa 31. decembrom 2018.

Neto prihod od kamata je porastao – uglavnom u Češkoj, ali i u Rumuniji i Mađarskoj – na 4.746,8 miliona EUR (+3,6%; 4.582,0 miliona EUR). Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 2.000,1 milion EUR (+4,8%; 1.908,4 miliona EUR) prvenstveno zahvaljujući višim naknadama za usluge platnog prometa, brokerskim provizijama na proizvode iz osiguranja i naknadama za upravljanje sredstvima. Dok je neto rezultat od trgovanja znatno porastao na 318,3 miliona EUR (-1,7 miliona EUR), stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrijednosti kroz bilans uspjeha smanjila se na ‑24,5 miliona EUR (195,4 miliona EUR ), pri čemu na obje linijske stavke utiču efekti valuacije zbog volatilnosti tržišnih kamatnih stopa. Operativni prihod je porastao na 7.255,9 miliona EUR (+4,9%; 6.915,6 miliona EUR). Rast opštih administrativnih rashoda na 4.283,3 miliona EUR (+2,4%; 4.181,1 milion EUR) uglavnom je rezultat rasta troškova zaposlenih na 2.537,1 milion EUR (+2,5%; 2.474,2 miliona EUR). Uplate u sisteme za osiguranje depozita koje su uključene u ostale administrativne rashode porasle su na 104,8 miliona EUR (88,6 miliona EUR). Povećanje amortizacije i depresijacije na 541,0 miliona EUR (472,0 miliona EUR) rezultat je novog standarda finansijskog izvještavanja za zakupe (IFRS 16) koji se prvi put primjenjuje od 1. januara 2019. godine, dok je odgovarajući pozitivni efekat zabilježen u ostalim administrativnim rashodima. Sveukupno, operativni rezultat je porastao na 2.972,7 miliona EUR (+8.7%; 2.734,6 miliona EUR), a odnos troškova i prihoda opao na 59,0% (60,5%).

Zbog neto izdvajanja u Austriji i Slovačkoj kako u segmentu rada sa stanovništvom tako i sa privredom, rezultat obezvrjeđenja finansijskih instrumenata iznosio je -39,2 miliona EUR ili, prilagođen za neto izdvajanja za rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija, 7 baznih poena prosječnih bruto kredita klijentima (neto ukidanja u iznosu od 59,3 miliona EUR ili -3 bazna poena). To je pozitivan rezultat značajnih prihoda od naplate kredita koji su bili otpisani, prvenstveno u Češkoj, Mađarskoj i Rumuniji, kao i ukidanja rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija u Austriji, Češkoj i Rumuniji. Koeficijent NPL-a (takozvanih loših kredita) u odnosu na bruto kredite odobrene klijentima ponovo je zabilježio pad na 2,5% (3,2%), a koeficijent pokrivenosti NPL-a je porastao na 77,1% (73,4%).

Ostali operativni rezultat iznosio je -628,2 miliona EUR (‑304,5 miliona EUR). To je rezultat rezervisanja u iznosu od 153,3 miliona EUR za gubitke koji se očekuju po osnovu presude Vrhovnog suda po pitanju poslovanja rumunske podružnice, kao i umanjenja goodwilla u Slovačkoj u iznosu od 165,0 miliona EUR. Ova stavka uključuje rashode za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su porasli – naročito u Češkoj Republici – na 75,3 miliona EUR (70,3 miliona EUR). Takse na bankarsko poslovanje porasli su na 128,0 miliona EUR (112,2 miliona EUR), uključujući 11 miliona EUR poreza na bankarsko poslovanje u Rumuniji, koji se prvi put plaća u 2019. godini.

Dio neto dobiti koji pripada manjinskim udjelima porastao je zbog znatno boljeg rezultata štednih banaka koji je porastao na 440,9 miliona EUR (369,1 milion EUR). Zbog jednokratnih efekata, neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća opao je na 1.470,1 milion EUR (‑18,0%; 1.793,4 miliona EUR).

Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 19,0 milijardi EUR (17,9 milijardi EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), koeficijent osnovnog akcijskog kapitala (CET1, CRR konačno) iznosio je 16,3 milijarde EUR (+4,9%; 15,5 milijardi EUR), a ukupna sopstvena sredstva iznosila su (CRR konačno) 22,0 milijarde EUR (20,9 milijardi EUR). Ukupan rizik (rizikom ponderisana aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, CRR konačno) porastao je na 118,6 milijardi EUR (115,4 milijarde EUR). Koeficijent osnovnog akcijskog kapitala (CET 1, CRR, konačno) iznosio je 13,7% (13,5%), a koeficijent ukupnog kapitala 18,5% (18,1%).

Bilansna suma je porasla na 245,7 milijardi EUR (236,8 milijardi EUR). Na strani sredstava, gotovina i gotovinska salda zabilježili su znatan pad na 10,7 milijardi EUR (17,5 milijardi EUR) dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli na 23,1 milijardu EUR (19,1 milijardu EUR). Zahvaljujući kontinuiranom rastu kredita na svim glavnim tržištima, krediti i potraživanja dati klijentima su porasli na 160,3 milijarde EUR (+7,3%; 149,3 milijarde EUR). Na strani obaveza, depoziti primljeni od banaka opali su na 13,1 milijardu EUR (17,7 milijardi EUR) a depoziti klijenata ponovo su zabilježili primjetan rast – na svim tržištima Erste Grupe – na 173,8 milijardi EUR (+6,9%; 162,6 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 92,2% (91,8%).

PROGNOZA

Erste Grupa ima za cilj da ostvari prinos na materijalni kapital (ROTE) od preko 10% u 2020. godini. Očekivani pozitivni, mada i sve umjereniji makroekonomski trendovi na glavnim tržištima – Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Srbiji i Austriji, kao i poboljšanje ostalog operativnog rezultata koji je bio pod negativnim uticajem jednokratnih efekata u 2019. godini, trebalo bi da potpomognu postizanje tog cilja. Sa druge strane, globalno ili regionalno usporavanje ekonomskog rasta, kao i potencijalni politički ili regulatorni rizici – koji se još ne mogu kvantifikovati – mogli bi da ugroze postizanje cilja.

U 2020. godini, pozitivan razvoj ekonomije bi trebalo da se ogleda kroz stope rasta (realan rast BDP-a) od 2% do 4% na glavnim tržištima Erste Grupe u CIE. Trenutno se očekuje da svi ostali ekonomski parametri budu podjednako dobri. Stope nezaposlenosti trebalo bi da ostanu na rekordno niskim nivoima – u Češkoj  i u Mađarskoj, one su već među najnižima u EU. Predviđa se da će inflacija ostati uglavnom stabilna. Snažne konkurentske pozicije trebalo bi da ponovo dovedu do suficita na tekućem računu platnog bilansa većine zemalja. Takođe se očekuje da fiskalna situacija i nivoi javnog duga i dalje budu povoljni. Austrija bi trebalo da zabilježi kontinuiran dinamičan ekonomski rast po stopi od 1,3%. Sveukupno, domaća tražnja i dalje podstiče rast u svim ekonomijama. Predviđa se da će doprinos izvoza ostati neutralan.

U ovom okruženju Erste Grupa očekuje da neto kreditni rast bude jednocifren. Uprkos negativnim kamatnim stopama u eurozoni, ali i zahvaljujući umjerenom porastu kratkoročnih tržišnih stopa u Češkoj Republici i Mađarskoj, neto prihod od kamata bi trebalo da raste i u 2020. godini. Takođe se očekuje porast druge ključne komponente prihoda: neto prihoda od naknada i provizija. Kao i u 2019. godini, usluge upravljanja aktivom, brokerske usluge u osiguranju i usluge platnog prometa trebalo bi daju određeni doprinos. Očekuje se da većina ostalih komponenti prihoda ostane generalno stabilna. Uzimajući u obzir dobre rezultate u 2019, očekuje se da neto rezultati trgovanja i rezultati po fer vrijednosti budu niži. Sveukupno, operativni prihod trebalo bi da nastavi da raste u 2020. godini. Operativni rashodi bi trebalo da zabilježe porast u 2020, dijelom i zbog očekivanog nastavka povećanja zarada na svim glavnim tržištima Erste Grupe. Međutim, Erste Grupa će nastaviti da investira u IT i samim tim u svoju buduću konkurentnost u 2020. godini. Fokus će biti na postepenoj modernizaciji IT-ja, digitalizaciji administrativnih službi (back office), kao i uvođenju i ekspanziji digitalne platforme George na nivou cijele grupe. Uvođenje platforme George biće nastavljeno u Mađarskoj i Hrvatskoj u 2020. godini. Brži rast prihoda od rashoda je cilj za 2020. godinu, iako će biti teže postići ga nego u 2019. kako pritisci na prihode budu rasli. Sveukupno, predviđa se rast operativnog rezultata u 2020. godini.

Troškovi rizika bi trebalo da ostanu na niskom nivou u 2020, zahvaljujući okruženju sa niskim kamatnim stopama. Iako je teško dati precizna predviđanja u trenutnom okruženju, Erste Grupa za 2020. predviđa troškove rizika na nivou ispod 20 baznih poena prosječnih bruto kredita klijentima. Makro okruženje, koje je solidno, iako ga karakteriše usporavanje, trebalo bi da doprinese nivou kvaliteta sredstava, a to važi i za dobro izbalansirani diversifikovani kreditni portfolio.

Očekujemo poboljšanje ostalog operativnog rezultata zahvaljujući činjenici da se znatni jednokratni efekti iz 2019. neće ponoviti. Uz pretpostavku da će poreska stopa biti ispod 20% i da će dio neto dobiti koji pripada manjinskim udjelima ostati na sličnom visokom nivou, Erste Grupa ima za cilj ostvarivanje prinosa na materijalni kapital (ROTE) od preko 10%.

Mogući rizici po ovu prognozu su uticaj neočekivanog kretanja kamatnih stopa, političke ili regulatorne mjere usmjerene na banke, geopolitički i globalni ekonomski trendovi, kao i potencijalni negativni ekonomski efekti širenja koronavirusa.

Check Also

Oglasi za posao: Prva banka Crne Gore zapošljava

Samostalni referent za naplatu potraživanja i sudske sporove nivo III – 1 izvršilac na određeno …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *