Dficit budžeta skoro 95 miliona eura

Iako je na kraju novembra minus u budžetu iznosio 111 miliona eura, Vlada je deficit budžeta za 2019. godinu procijenila na skoro 95 miliona eura. Ovu procjenu deficita iskazala je u programu ekonomskih reformi, dokumentu koji je usvojila na poslednjoj sjednici. To bi značilo da je u decembru ostvaren suficit budžeta od preko 16 miliona eura. U novembru je napravljen minus od preko 75 miliona.

– Deficit javnih finansijau 2019. godini procijenjen je na 94,6 miliona eura ili dva odsto BDP-a i u odnosu na planirani manji je za 8,8 miliona eura, dok je u odnosu na deficit ostvaren u 2018. godini manji za 89,3 miliona eura, odnosno skoro 50 odsto, što ukazuje na dalji trend pada deficita, a što je i jedan od osnovnih ciljeva utvrđenih fiskalnom strategijom. Primarni suficit javnih finansija procijenjen je na 14,5 miliona eura ili 0,3 odsto BDP-a, a suficit tekuće javne potrošnje u iznosu od preko 200 miliona eura ili oko pet odsto BDP-a, što pokazuje da se tekuća javna potrošnja finansira isključivo iz izvornih javnih prihoda, piše u Programu ekonomskih reformi od 2020. do 2022. godine.

Javni prihodi u 2019. godini procijenjeni su na 2,13 milijardi eura ili 44,2 odsto procijenjenog BDP-a (4,82 milijarde) i u odnosu na naplaćeneu 2018. godini veći su za 160 miliona ili 8,1 odsto, dok su u odnosu na planirane veći za 63,7 miliona.

– U odnosu na prethodnu godinu, najveća pozitivna odstupanja kod glavnih kategorija prihoda zabilježena su kod poreza na dodatu vrijednost za 78,8 miliona ili 12,8 odsto, kao rezultat rasta ekonomske aktivnosti, dobre turističke sezone, ali i rada inspekcijskihslužbi, zatim akciza za 14,3 miliona ili 6,5 odsto, prvenstveno usljed redefinisane akcizne politike kod akciza na duvan, koja je uticala na oporavak na tržištu duvanskih proizvoda i obezbijedila rast obima prodaje za preko 40 odsto prema poslednjim raspoloživim podacima za deset mijeseci. I ostale kategorije akciznih proizvoda zabilježile su rast usled povećanja akciza na etil-alkohol, akciza na gaziranu vodu sa dodatkom šećera i uvođenja akcize na ugalj, ali i rasta ekonomske aktivnosti kada je u pitanju uticaj na naplatu akciza na mineralna ulja i ostale derivate. Naplata doprinosa je veća za 21,8 miliona ili 4,2 odsto, kao rezultat rasta zaposlenosti, ali i jačanja fiskalne discipline i efekata Zakona o reprogramu poreskih potraživanja. Pored navedenog, ova kategorija prihoda bilježi rast i u prkos smanjenju od dva procenta poena doprinosa na zdravstveno osiguranje na teret poslodavca, kao mjere doneseneu sklopu povećanja minimalne zarade, piše u dokumentu.

(Opširnije u današnjem Dan-u)

Check Also

Ovo je najskuplji SUV na svijetu (video)

Startna cijena SUV modela Karlmann King iznosi 1,8 miliona dolara, a u zavisnosti od želja …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *