FED “upumpava” 500 milijardi dolara u američku ekonomiju

Sredinom januara dolar bi mogao da doživi nagli pad, jer će Federalne rezerve SAD tokom mjesec dana „uliti“ skoro 500 milijardi u američku ekonomiju.

Analitičari smatraju da je miješanje Federalnih rezervi u finansijski sistem države dostiglo „epske“ razmjere zbog rastuće prijetnje za krizu u bankarskom sektoru, uporedivu sa onim što se dogodilo 2008. godine.

Prošle jeseni u Sjedinjenim Državama je iznenada izbila kriza likvidnosti: 16. septembra, zahtjevi banaka za kratkoročne kredite Federalnih rezervi odjednom su se skoro udvostručili — sa 27 milijardi na 53,2 milijarde. To je dovelo do povećanja kreditnih stopa sa 2,29 odsto na 4,75 odsto. Već sljedećeg dana banke su podnijele zahtjeve za kredit u iznosu većem od 80 milijardi dolara. Kratkoročne stope su skočile na deset odsto.

Pri tom, sama stopa federalnih fondova (po kojoj banke iz rezervi daju kratkoročne kredite drugim bankama) prvi put je premašila ciljani dijapazon Federalnih rezervi od 2,3 odsto i dostigla 2,35 odsto, piše Sputnik.

Dolari na međubankarskom tržištu nisu toliko mnogo vrijedjeli čak ni u jeku krize 2008. godine, a ni tokom pucanja „mjehura dotkoma“ 2002. godine.

Da bi se spasilo finansijsko tržište od paralize, Federalna banka rezervi Njujorka prvi put još od globalne finansijske krize, počela je da kupuje od banaka hartije od vrjiednosti (američke državne obveznice, obveznice federalnih agencija i hipotekarne obveznice), obezbijedivši priliv gotovine u ekonomiju. Samo za dva dana (18. i 19. septembra) finansijske vlasti su „ubrizgali“ u tržište 128 milijardi dolara.

U oktobru je šef Federalnih rezervi Džerom Pauel izjavio je da će regulator povećati kupovinu kratkoročnih hartija od vrijednosti i nazvao je to „tehničkim mjerama“, koje su neophodne za jačanje finansijskog sistema. Od 15. oktobra Federalne rezerve kupuju kratkoročne državne obveznice (rok je do godinu dana) na tržištu za 60 milijardi mjesečno.

U stvari, Federalne rezerve su pokrenule novi program popuštanja u količinama novca, što potvrđuje da regulator planira da do kraja decembra ostvari rekordnu likvidnost na međubankarskom tržištu. Kako proističe iz dokumenta koji je objavila Federalna banka rezervi Njujorka, od 16. decembra do 14. januara biće održano devet hitnih kupoprodajnih aukcija (prva za 50 milijardi dolara, a ostale za po 35 milijardi).

Na taj način Federalne rezerve će za mjesec dana „uliti“ u finansijski sistem države skoro pola biliona dolara.

„Naglo povećanje priliva novca na međubankarsko tržište potrebno je da bi se izbeglo ponavljanje skoka kratkoročnih kreditnih stopa na kraju godine“, objasnio je Džerom Pauel.

Analitičari su došli do zaključka da je septembarski kolaps na tržištu kratkoročnog finansiranja izazvan, jednim delom, nespremnošću četiri krupne banke da daju kredite.

„Posljednjih mjeseci aktivi primarnih kreditora usredsredili su se na državne obveznice, što je ograničilo njihovu sposobnost da obezbijede finansiranje u kratkom roku na tržištima kupoprodaje hartija od vrijednosti“, navedeno je u istraživanju Banke za međunarodna poravnanja (BMP).

U izvještaju nije ukazano koje tačno banke su oborile tržište, ali, kako je saopštio jedan od rukovodilaca „Fajnenšel tajmsa“, u pitanju su vodeći proizvođači na tržištu, uključujući i „JP Morgan“.

Svoj doprinos su dali i hedž fondovi, tako što su povećali potražnju za osiguranim finansiranjem. Oni sve češće koriste sporazume o kupoprodaji hartija od vrijednosti za arbitražne transakcije, kažu analitičari iz BMP-a.

Međutim, postoje i drugi, dublji uzroci krize. Na primjer, konstantno smanjenje bankarskih rezervi u posljednjih pet godina, koje se naročito ubrzalo nakon što je u avgustu usvojen zakon o produženju roka za dostizanje gornje granice državnog duga.

Od 14. avgusta do 17. septembra američko Ministarstvo finansija je potrošilo više od 120 milijardi dolara rezervi, smanjujući gotovinske rezerve najvećih banaka i, shodno tome, njihovu sposobnost da plasiraju sredstva na tržištu kratkoročnog finansiranja.

Situaciju pogoršava i bilionski budžetski deficit SAD, koji je uglavnom pokriven prodajom državnih obveznica. Ali sve je manje onih koji žele da kupe hartije od vrijednosti.

Prema zvaničnim podacima, državni dug SAD dostigao je 22,5 biliona dolara (106 odsto BDP-a). Sumnjajući u solventnost Vašingtona, najkrupniji kreditori postepeno odbacuju „najpouzdanije i najlikvidnije instrumente na svijetu“ — državne obveznice.

Prema mišljenju menadžera portfeljskih fondova, u takvoj situaciji kriza na tržištu kratkoročnog finansiranja će se samo pogoršati. I uskoro će Džerom Pauel zvanično objaviti novi krug smanjenja količine novca.

Iako sam šef Federalnih rezervi uverava da situacija na tržištu kratkoročnog finansiranja neće negativno uticati na cjelokupnu ekonomiju, ekonomisti sumnjaju u to. Ukoliko je taj segment zaista „pukao“, o čemu svjedoči zavisnost bankarskog sektora od svakodnevnih priliva likvidnosti, velika je vjerovatnoća da će se kriza proširiti na sva tržišta.

I ponašanje regulatora nosi sa sobom ozbiljne posljedice. Priliv nesigurnog novca podstaći će inflaciju i pokrenuti globalno slabljenje dolara.

Američka valuta se može suočiti sa naglim padom već u januaru, ozbiljan pritisak na kurs izvršiće porast bilansa Federalnih rezervi za deset odsto (na rekordnih 4,5 biliona dolara) za samo mjesec dana.

U „Goldman Saksu“ smatraju da Federalne rezerve neće odustati od pumpanja novca u ekonomiju.

„Tržištu je konstantno potreban priliv dolara zbog ogromnih emisija državnih obveznica radi pokrivanja budžetskog deficita“, konstatuju u banci, što znači da će američka valuta nastaviti da gubi na vrijednosti.

Check Also

Promet na Montenegroberzi u junu nešto preko 370 hiljada eura

Ukupan promet ostvaren na Montenegroberzi u junu iznosio je 371.347 € i za oko 87 …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *