Prema preliminarnim statističkim podacima koje je objavila glavna institucija finansijskog sistema na nivou države, stanovništvo, privreda i Vlada na kraju prošlog mjeseca bili su ovdašnjim bankama dužni 3,04 milijarde eura po osnovu različitih kreditnih zaduženja, dok su deponovana sredstva u istom trenutku iznosila 3,51 milijardu, što je 20 miliona eura manje nego u avgustu, pišu Dnevne novine.
Državljani Crne Gore i stranci koji u njoj žive ukupno su dugovali 1,33 milijarde eura, firme 1,51 milijardu, dok su Vlada i njene institucije imale dug od 189,15 miliona eura. Inače, ukupni iznos kreditnih zaduženja na kraju prošle godine bio je 2,93 milijarde, dok su deponovana sredstva dostigla 3,46 milijarde eura. Od tog trenutka, depoziti su bili u laganom padu i u junu dostigli 3,26 milijardi, što je ujedno najniži nivo od aprila 2018. godine. Sve to, uz podsjećanje da je iz monetarne statistike Invest banka Montenegro isključena u januaru i Atlas banka u aprilu, kada su u njima pokrenuti stečajni postupci. Samim tim, izvještaji ne sadrže podatke o nevraćenim kreditima ili preostalim depozitima kod ove dvije finansijske institucije.
Crnogorske banke su na kraju septembra bile kreditno zadužene 26,34 miliona, za razliku od stranih kompanija iz ovog sektora čiji je dug iznosio čak 350,08 miliona eura. Državljani Crne Gore finansijskim institucijama su dugovali 1,32 milijarde, a strani državljani necijelih 12 miliona eura. Kad je u pitanju administracija, Vlada na državnom nivou imala je kredite od 147,28 miliona, lokalne samouprave 40,38 miliona, dok državni fondovi od novembra prošle godine praktično u kontinuitetu duguju milion i po.
Samo u ovoj godini, odobreno je 819,51 milion eura kredita, od čega 190,05 miliona na godinu dana i 629,46 na rok duži od ovog perioda. U istom periodu, svim firmama koje posluju u našoj zemlji odobreni su krediti vrijedni 453,99 miliona eura od čega privrednim preduzećima 377,19 miliona, a vladama na državnom i lokalnom nivou 9,48 miliona eura te stanovništvu 365,52 miliona. Više od četvrtine ove godine odobrenih pozajmica čine gotovinski krediti, preciznije 279, 46 miliona eura. Kada se tome dodaju nenamjenski krediti gdje su nekretnine založene kao osiguranje za otplatu, ukupno je za nenamjenske kredite opredijeljeno 282,87 miliona eura.
Za likvidnost je izdvojeno 249,2 miliona, kupovinu stanova i adaptacije podignuto je 60,53 miliona kredita, refinansiranje obaveza kod drugih banaka 52,96 miliona, nabavku osnovnih sredstava za poslovanje kompanija 44,75 miliona, a za ostale neprecizirane namjene 78,29 miliona eura. Oni kojima su krediti odobreni morali su u prosjeku na godišnjem nivou da vrate 6,17 odsto pozajmljenih sredstva, no efektivne kamatne stope varirale su od 9,45 do 1,97 odsto u zavisnosti od toga kome je novac pozajmljen i na koliko. Razlike u ovim stopama su još drastičnije kada je u pitanju namjena uzetog kredita i kretala se od 1,81 za robu široke potrošnje do 15,16 odsto za obrazovanje, a oba moraju biti plaćena u roku od godinu.
Samo proteklog mjeseca, finansijske institucije odobrile su 84,92 miliona kredita, a skoro polovinu ili 45,78 miliona bila su za stanovništvo. Privredi je pozajmljeno 34 miliona eura, drugim nefinansijskim firmama 4,92 miliona, bankama 150.000, a lokalnoj i državnoj upravi 10.000 eura. Kad je u pitanju namjena, najveći iznos takođe je opredijeljen
za gotovinske kredite 32,6 miliona, za likvidnost dvostruko manje odnosno 14,7 miliona, stambeni su iznosili 10,7, a krediti drugih namjena 10,49 miliona eura. Za ove kredite, prosječna godišnja kamatna stopa bila je 6,33 odsto.
Građani će na godišnjem nivou vraćati prosječno 7,43 odsto uzetog novca, za vlade je kamata 7,21 odsto, privredu 5,01, a banke i druge finansijske institucije samo 3,27 odsto. Prema namjeni, ostaju najviše kamatne stope za kredite za obrazovanje koji će biti vraćeni za najviše 12 mjeseci i dostižu čak 15,38 odsto. Za gotovinske kredite treba prosječno na godišnjem nivou vraćati 8,45 odsto, kupovinu automobila 4,69, a stana 4,69 odsto. Oni koji su se u septembru zaduživali za pripremu turističke sezone plaćaće prosječnu godišnju kamatu od 9,83 odsto, dok je za robu široke potrošnje ta stopa samo 3,91 odsto.
Od 3,51 milijarde eura depozita u domaćim finansijskim institucijama na kraju septembra, crnogorski državljani imaju 1,3 milijarde, a stranci 460,26 miliona eura. Sredstva samih finansijskih institucija iznosila su 36,14 miliona, lokalna i državna vlada dala je “na čuvanje” 252,89 miliona, a privreda čak 1,11 milijardi eura. Interesantan je i podatak da strane firme u našoj zemlji imaju 283,55 miliona eura na računima ovdašnjih banaka.
