Kineska inicijativa “Pojas i put” može da omogući realizaciju velikih infastrukturnih projekata u evropskim zemljama i poveže ekonomije Zapadnog Balkana. Međutim, vlade u regionu i EU treba da budu oprezni i imaju izbalansiran pristup, rečeno je na Beogradskom bezbjednosnom forumu.
Na panelu o kineskoj inicijativi “Pojas i put – evropske perspektive” istraživač Centra za proučavanje evropskog susjedstva (CENS) Centralnoevropskog univerziteta Hana Semanić je ukazala da je Kina bez sumnje svojim prisustvom dublje ušla u region i da planira tu da ostane duže vrijeme.
Navela je da Kina mnogo investira u zemlje Zapadnog Balkana koje još nisu postale članice EU i to najčešće u infrastrukturu, telekomunikacije, IT i druge oblasti i da su posebno fokusirani na velike infastrukturne projekte.
“Građani su veoma podijeljeni po tom pitanju, da li je to dobro ili ne. Postavlja se, takođe, pitanje da li će to dugoročno biti dobro za zemlje u regionu”, navela je Semanićeva.
Ukazala je da bi velika investicija Kine u Crnoj Gori mogla da bude i loša ako se uzme u obzir koliko se država zadužila zbog izgradnje autoputa, kao i da javnost nije dovoljno upoznata sa mogućim posljedicama.
Kako je rekla, Kina je tu da ponudi nešto po njihovim uslovima i nije tu zbog altruizma već zbog svojih interesa i potreba.
“Sa druge strane, imate vlasti u Crnoj Gori koje kažu da će to biti uspješan projekat i da je to ono što je potrebno zemlji”, kaže Semanićeva i upozorava da bi, ipak, to moglo da bude “dužnička zamka” za Crnu Goru.
Isto je i u slučaju BiH, koja će sa Kinezima graditi termoelektranu u Tuzli i za koji se dosta zadužila, napomenula je Semanićeva i dodala da ni u Crnoj Gorni ni u BiH nema puno nezavisnih medija koji bi mogli da upozore na rizike.
Istakla je da kineske investicije mogu da pomognu zemljama u regionu da realizuju projekte, ali da je zato potreban izbalansiran pristup vlada u regionu po pitanju tih investicija.
Istraživač “Novog puta svile” iz Velike Britanije Džejkob Mardel je rekao da su kineske investicije i interes u Srbiji vjerovatno veći problem nego bilo gdje i da se upravo po pitanju Srbije najviše postavlja pitanje kineskih investicija u Evropi.
Kaže da je Srbija dobro mjesto za kineske investicije pošto ulaže u razvoj infrastrukture, dok Kina ima velika sredstva za ulaganje.
Kako je rekao, ta inicijativa može da donese zemljama kako koristi, ali i neke loše stvari, jer se ne poštuje evropska regulativa u realizaciji projekata.
“Takođe, raste politički uticaj Kine na zemlje u regionu. Kinezi nisu došli ovdje zato što im je ovdje previše fino već zato da bi zaradili novac”, ukazao je Mardel.
Istakao je da kada je riječ o Srbiji postoji prijateljstvo dva naroda, ali i jake veze na relaciji Beograd-Peking.
Podsjetio je da kineska kompanija CRBC ima mnogo iskustva u Srbiji i Crnoj Gori i da će to iskustvo primjeniti u Hrvatskoj gdje će izgraditi Pelješki most i dodao da će taj projekt biti finansiran i sredstvima EU.
“CRBC ima mnogo veći obrt nego što je BDP Crne Gore, tako da im je teško da pregovaraju sa tom kompanijom, dok Srbija, sa druge strane, ima tu mnogo bolju situaciju i institucionalne kapacitete za pregovore i realizaciju projekata sa Kinom”, dodao je Mardel.
Istraživač na Poljskoj akademiji nauka Anastas Vangeli smatra da inicijativa “Pojas i put” ubrzava proces uzrastanja Kine.
“Riječ je o široj viziji povezivanja ekonomija u regionu. Jedna od ključnih ideja u ovom procesu je da ukoliko izgradite put, vi ćete razviti i ekonomiju i investicije”, ističe Vangeli.
Objašnjava da se radi o unaprijeđenju integracije lokalnih ekonomija jer, kako navodi, kineski političari zaista vjeruju u koncept međuzavisnosti.
“Ali, riječ je o diskursu koji je zaista izazov. Strah od Kine je precijenjen, jer već imamo takmičenja u Evropi na više nivoa, kako unutar evrospkog tržišta, tako i ekonomsko takmičenje između EU i Kine”, navodi Vangeli.
U tom smislu, ističe Vangeli, teško je da Evropljani govore jednim glasom, jer postoje različiti nacionalni ekonomski interesi, što u ovom slučaju nije povezano sa ekonomskim interesima Kine.
“Inicijativa Pojas i put, ipak, nije glavna i jedina opcija u Evropi. Kina ima potrebu da proširi svoje tržište, da ne radi samo sa SAD, već i sa Evropom, ostatkom Azije i Latinskom Amerikom”, objašnjava Vangel.
Međutim, dodaje i to da postizanje trgovinskog sporazuma između SAD i Kine ne bi bilo povoljno za Evropu, jer, kaže on, ukoliko Kina pristane na veliki uvoz iz SAD ili veliki izvoz u SAD to će umanjiti njenu zainteresovanost za proširenje na evropskom tržištu.
Kaže da je pokretanje 17+1 incijative samo prikazivanje realnosti u Evropi, koja se kreće u dvije brzine.
Zapravo, dio ove inicijative su evropske zemlje koje imaju niži intenzitet ekonomskih odnosa sa Kinom, jer, uglavnom, zemlje Zapadne Evrope ostvaruju 80 odsto ekonomskih odnosa sa Kinom, konstatovao je Vangel.
Šefica Istraživačke grupe za razvoj ekonomije i regionalne studije u Mađarskoj akademiji nauka Agnes Szunoma ocijenila je da evropske zemlje nemaju isti pristup po pitanju inicijative “Pojas i put”.
Takođe, kaže da je Mađarska možda najviše prokineska zemlja u Višegradskoj grupi.
“Mi smo zaista povezani sa Kinom i na političkom i na ekonomskom nivou. Sa druge strane, u okviru Višegradske grupe Slovačka je najmanje povezana sa Pekingom, imajući u vidu da u toj zemlji nema velike kineske investicije, te su oni najviše uzdržani po tom pitanju”, objašnjava Szunoma.
Na pitanje koju poruku šalje zemljama u regionu Zapadnog Balkana na osnovu mađarskog iskustva saradnje sa Kinom, Szunoma je rekla da države na Zapadnom Balkanu moraju da budu strpljive.
“Morate da poznajete kinesku filozofiju biznisa, jer ako je ne poznajete teško će te uspjeti da sarađujete s njima. Vlasti na Zapadnom Balkanu treba da budu strpljivi pošto Kinezi razmišljaju dugoročno o svojim investicijama, ne razmišljaju samo na period od pet ili četiri godine” naglašava Szunoma.
Izvor: RTS
