Veoma smo zadovoljni ostvarenom neto dobiti od 732 miliona EUR u prvoj polovini ove godine – to je veoma dobar rezultat, posebno zato što se zasniva na čvrstim ključnim pokazateljima, od operativnog prihoda i operativnih rashoda do troškova rizika, kapitala i likvidnosti. Naravno, uvijek ima prostora za dalje unapređenje učinka, ali krećemo se u pravom smjeru,” rekao je Andreas Trajhl, glavni izvršni direktor Erste Group Bank AG.
„Zdrav makroekonomski rast u našem regionu, koji je i dalje pokretačka snaga Evropske unije, takođe se ogleda u našoj godišnjoj stopi rasta obima kreditiranja od 7 procenata, na 155,3 milijarde EUR. Međutim, rast depozita naših klijenata za 8 procenata, na 169,7 milijardi EUR, predstavlja razlog za zabrinutost u okruženju u kojem su kamatne stope i dalje niske – depoziti više nijesu osnov na kom naši klijenti mogu da grade svoje finansijsko blagostanje. Jedan od naših glavnih zadataka u narednim godinama biće da razvijemo atraktivne investicione proizvode sa primjerenim nivoima rizika,“ nastavio je Trajhl. „Aktuelni uslovi nam ulivaju povjerenje da ćemo postići ciljeve koje smo zacrtali za našu 200-godišnjicu: da naši prihodi rastu brže od rashoda, da održimo troškove rizika niskim i da postignemo dobar prinos na kapital od iznad 11 odsto“.
Neto prihod od kamata je porastao – uglavnom u Češkoj Republici, ali i na drugim ključna tržištima – na 2.329,7 miliona EUR (2.213,8 miliona EUR). Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 980,4 miliona EUR (959,3 miliona EUR) prvenstveno zahvaljujući uslugama platnog prometa i kreditnoj aktivnosti. Dok je neto rezultat od trgovanja znatno porastao na 310,1 milion EUR (11,9 miliona EUR), stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrijednosti kroz bilans uspjeha smanjila se na -140,1 milion EUR (66,6 miliona EUR), pri čemu na obje stavke utiču efekti valuacije. Operativni prihod je porastao na 3.592,9 miliona EUR (+6,5%; 3.374,1 miliona EUR). Rast opštih administrativnih troškova na 2.146,0 miliona EUR (+3,3%; 2.076,5 miliona EUR) uglavnom je rezultat rasta troškova za zaposlene na 1.255,9 miliona EUR (+3,2%; 1.216,7 miliona EUR). Ostali administrativni troškovi obuhvatili su gotovo sve uplate u sisteme za osiguranje depozita za koje se očekuje da u 2019. dostignu iznos od 92,9 miliona EUR (80,2 miliona EUR). Povećanje amortizacije i depresijacije na 264,6 miliona EUR (232,3 miliona EUR) rezultat je novog standarda finansijskog izvještavanja za zakupe (MSFI 16) koji se primjenjuje od 1. januara 2019. godine, dok je odgovarajući pozitivan efekat zabilježen u ostalim administrativnim troškovima. Generalno, operativni rezultat je porastao na 1.446,9 miliona EUR (+11,5%; 1.297,6 miliona EUR), a odnos troškova i prihoda opao na 59,7% (61,5%).
Zahvaljujući neto ukidanjima rezervisanja na osnovu kontinuirano dobrog kvaliteta aktive, neto ispravke vrijednosti finansijskih instrumenata iznosile su 42,8 miliona EUR ili, nakon korekcije za neto izdvajanja za rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija, dva bazna poena prosječnih bruto kredita klijentima (73,2 miliona EUR ili -12 baznih poena). To je uglavnom rezultat značajnih prihoda od naplate kredita koji su prethodno otpisani, prvenstveno u Češkoj Republici i Mađarskoj, kao i ukidanja rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija u Austriji, Češkoj Republici i Rumuniji. Koeficijent problematičnih kredita (NPL) ponovo je zabilježio pad, na 2,8% (3,2%). Koeficijent pokrivenosti NPL-a je porastao na 75,4% (73,4%).
Ostali operativni rezultat iznosio je -351,0 miliona EUR (-204,6 miliona EUR). Pogoršanje je rezultat rezervisanja u iznosu od 150,8 miliona EUR za gubitke koji se očekuju zbog odluke rumunskog Višeg suda u vezi sa poslovnim aktivnostima lokalne članice Grupe. Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su uključeni u ovu stavku, porasli su – naročito u Češkoj Republici – na 76,3 miliona EUR (71,3 miliona EUR). Porezi na bankarsko poslovanje i finansijske transakcije bili su nešto viši, na nivou od 64,7 miliona EUR (63,3 miliona EUR), uključujući 12,6 miliona EUR (13,8 miliona EUR) mađarskih poreza na bankarsko poslovanje proknjiženih unaprijed za cijelu finansijsku godinu. Ostali porezi su se zadržali na gotovo nepromijenjenom nivou od 6,4 miliona EUR (6,5 miliona EUR).
Dio neto dobiti koji pripada manjinskim udjelima je zbog znatno boljih rezultata štednih banaka porastao na 205,2 miliona EUR (165,5 miliona EUR). Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća opao je na 731,9 miliona EUR (774,3 miliona EUR).
Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 18,2 milijarde EUR (17,9 milijardi EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu s Uredbom o kapitalnim zahtjevima (CRR), koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 16,1 milijardu EUR (15,5 milijardi EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) iznosila su 21,8 milijardi EUR (20,9 milijardi EUR). Periodična dobit uključena je u gore navedene rezultate. Ukupni rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačna) – porasla je na 118,8 milijardi EUR (115,4 milijarde EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 13,5% (13,5%), a koeficijent ukupnog kapitala 18,3% (18,1%).
Bilansna suma se povećala na 248,3 milijarde EUR (236,8 milijardi EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda zabilježili su smanjenje na 16,8 milijardi EUR (17,5 milijardi EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli na 23,0 milijardi EUR (19,1 milijardi EUR). Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su na 155,3 milijarde EUR (+4,0%; 149,3 milijarde EUR). Na strani pasive, depoziti banaka su porasli na 19,0 milijardi EUR (17,7 milijardi EUR), a nastavili su da rastu i depoziti klijenata – najprimjetnije u Češkoj Republici i Austriji – na 169,7 milijardi EUR (+4,3%; 162,6 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 91,5% (91,8%).
PROGNOZA
Očekuje se povoljan uticaj poslovnog okruženja na ekspanziju kreditne aktivnosti.
Realan rast BDP-a u 2019. predviđa se na nivou od oko 3-4% na ključnim tržištima Erste Grupe u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) i iznad 2% u Austriji, ponovo prvenstveno podstaknut snažnom domaćom potražnjom. Ekonomska aktivnost u CIE trebalo bi da bude praćena rastom realnih zarada i niskom nezaposlenošću. Očekuje se održavanje fiskalne discipline u cijeloj CIE.
Poslovna prognoza
Erste Grupa ima za cilj da dostigne prinos na materijalni kapital (ROTE) od iznad 11% u 2019. godini (na osnovu prosječnog materijalnog kapitala u 2019. godini). Osnovne pretpostavke su sljedeće: prihodi koji rastu brže od troškova (na osnovu neto rasta kredita od oko 5 procenata), viši troškovi rizika, ali i dalje na istorijski povoljnom nivou (do 10 baznih poena), sa poreskom stopom ispod 20%.
Rizici po prognozu
Uticaj neočekivanog kretanja kamatnih stopa, političke ili regulatorne mjere protiv banaka, kao i geopolitički i globalni ekonomski rizici.
