U privredi je na kraju maja tekuće godine bilo 1,06 milijardi eura kredita, s tim da se prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa, zavisno od banke, kretala od 3,96 do 6,93 odsto. I svi osim bankara smatraju da su krediti skupi, odnosno da bi mogli biti jeftiniji u postojećim uslovima.
Anketa koju je Centralna banka uradila među bankama u prvom kvartalu ove godine pokazuje da bi se boljim uslovima kreditiranja mogla nadati u privredi samo velika preduzeća.
„Rezultati ankete ukazuju da su tokom prvog kvartala 2019. kreditni standardi za privredu ublaženi, dok su kreditni standardi za stanovništvo, prije svega standardi za stambene kredite, blago pooštreni. U narednom kvartalu banke očekuju ublažavanje standarda za kredite velikim preduzećima, kao i za potrošačke i ostale kredite stanovništva“, saopštila je Centralna banka sumarne rezultate ankete.
Privrednici, međutim, smatraju da su kamate na kredite visoke, da se traže značajne hipoteke i kolaterali… Iz Montenegro biznis alijanse su Pobjedi kazali da bi bilo logično da se i kreditni uslovi približavaju evropskim kako se država približava EU.
Izvršni direktor MBA Milan Dragić kaže da realni sektor nije zadovoljan uslovima kreditiranja.
„Ukazuju na skupe kredite u uslovima nedostatka finansijskih sredstava za realizaciju poslovnih planova i programa. Zato je opšta ocjena da se, ako već idemo prema Evropi, i u ovom segmentu približimo njihovom zakonodavstvu. Bilo bi veoma važno za ukupan razvoj naše ekonomije da se brže i lakše realizuju krediti čija upotreba ima razvojni karakter. Da kamate budu na nivou koji ne predstavlja opterećenje za korisnika“, istice Dragić.
Veoma je važno što efikasnije podržati inicijalni biznis, jer je to jedan od uslova za jačanje naše ekonomije.
On ističe da je IRF imao i ima značajnu ulogu u razvoju preduzetništva i dobra je potpora za razvoj biznisa u Crnoj Gori zbog brojnih pogodnosti koje obezbjeđuje.
„Ljudi koji žele da se bave biznisom posebno skreću pažnju na nedostatak inicijalne finansijske podrške, bez koje se nije nimalo lako izboriti i očuvati započeti biznis. Zato je naša sugestija da se podrže oni koji žele da im sopstveni biznis bude životno opredjeljenje“, kaže izvršni direktor MBA.
Da su biznis krediti skupi, bez obzira što visoko bonitetne firme kredit od banaka, ukoliko im zatreba, mogu dobiti po znatno povoljnijim uslovima od drugih, smatra i dr Vasilije Kostić, profesor na Fakultetu za menadžment i ekonomski analitičar.
BANKE GLEDAJU U PROŠLOST
„Tvrdnje privrednika da krediti, kamatne stope i provizije mogu biti dostupniji i jeftiniji su apsolutno opravdane. Ne kažem da su uvijek i u svemu opravdane jer privrednici često imaju i nerealna očekivanja, ali u ovom trenutku svakako jesu. Znam da se sa tim neće složiti bankari, ali to i nije toliko važno“, kazao je Kostić Pobjedi komentarišući kreditne uslove koje banke daju privredi.
Više je činjenica na kojima, kaže on, temelji ovakvu tvrdnju.
„U pogledu dostupnosti kredita jasno je da banke imaju izuzetno rigidan i restriktivan pristup koji rezultira elementima konzervativne politike u pogledu kreditnih plasmana, uprkos činjenici da je to njihova krucijalna aktivnost. Bankari će reći da je taj pristup opravdan zbog „loših kredita“ iz prošlosti i zaista ne bi im se moglo zamjeriti na tome da takva praksa nije bila prisutna i prije kreditne ekspanzije koja je rezultirala lošim kreditima. Biće da se radi o nečemu drugom“, ističe Kostić.
Stvar je, ipak, više u tome što je pristup bankara u procjeni poslovnih aktivnosti privrede, odnosno preduzeća konzervativan i dobrim dijelom anahron.
Opširnije u Pobjedi.
