Dokapitalizacija Atlas banke: Struktura depozita će odrediti kupca

Vrijeme za zatvorenu dokapitalizaciju Atlas banke počelo je da teče juče i u narednih 35 dana će se znati da li će postojeći akcionari uložiti 22 miliona eura i spasiti banku. Ako to ne urade oni, privremena uprava će dokapitalizaciju ponuditi trećim licima. Ako i tada ne bude interesa, postavlja se pitanje da li će država, po ugledu na Sloveniju i Austriju u slučaju NLB i Hipo banke, ozdraviti banku i kasnije je prodati.

Ekonomski analitičar Predrag Drecun tvrdi da sve zavisi od strukture depozita, koju za sada zna samo Centralna banka.

“Ako su dominantni depoziti države, opština, građana Crne Gore onda smatram da država ima interesa da dokapitalizuje banku ukoliko ne bude niko drugi htio. U suprotnom država nema interesa da dokapitalizuje banku”, kazao je Drecun i istakao da treba precizno reći koje bi bile posljedice eventualnog stečaja. “Trebalo bi izbjeći stečaj, jer je već saopšteno da bi u toj situaciji ,,rupa bila 220 miliona eura, što je mnogo. Ukoliko bi došlo do toga ugroženi bi bili depoziti klijenata i Fond za zaštitu depozita”, kaže Drecun i podvlači da Atlas banka ne spada u grupu malih banaka pa bi “zbog toga trebalo sagledavati širi interes”.

Poznavaoci prilika u bankarstvu kažu da se i na osnovu šturih podataka može zaključiti da je širi interes da se banka “ne pusti niz vodu”. Tvrde da je dokapitalizacija i od države, ukoliko niko drugi ne bude voljan ili ne položi ispit kod CBCG, manja cijena od štete koja bi se napravila stečajem. Prema grubim računicama šteta bi bila 220 miliona eura.

No, prije bilo kakve odluke treba napraviti dju diližens, sagledati ekonomski, finansijski, pravni aspekt. Izvjesno je, kažu upućeni, da neće biti dovoljno samo 22 miliona eura nego i nekoliko miliona više da bi se izdržao prvi udar odliva depozita, koji je neminovan nakon ukidanja moratorijuma. Ukoliko država uđe u Atlas banku morala bi naći dobrog bankara da je izvede iz krize i pripremi za prodaju. Ukoliko neko treći bude zainteresovan za dokapitalizaciju, moraće dokazati CBCG da je kvalifikovan kupac, da je novac čist, da upravljačka struktura ima iskustvo u upravljanju bankom, da se ispita koja su povezana lica…

Izvjesno je, kažu upućeni, da ne treba izmišljati toplu vodu već koristiti tuđa uspješna iskustva, a najsvježiji primjeri su Hipo i NLB.

Blokirana 62 miliona su pare domaćih biznismena

Specijalno tužilastvo je saopštilo da u okviru istrage u poslovanju i-komerc servisa IBM i Atlas banke, koji omogućava prodaju proizvoda ili usluga putem interneta, prihvatanjem platnih kartica Visa International/MasterCard.

Iz do sada prikupljenih dokaza, naveli su, proizilazi osnovana sumnja da su domaće firme i odgovorna lica u njima, protiv kojih je pokrenuta istraga, koristili I-komerc servis istovremeno kao trgovci i kao vlasnici sajtova internet prodajnih mjesta, preko čijih računa je relizovan višemilionski promet. od 2011-2018. oni su prihodovali 72,9 miliona eura, 658.3 miliona dolara, 11,3 miliona britanskih funti i 7,2 miliona kanadskih dolara, koje su transferisali u inostranstvo. Odmah nakon višemilionskih transakcija pokretali su dobrovoljnu likvidaciju firmi, a da za vrijeme poslovanja nijesu prijavili profit ni platili porez, čime su državu zakinuli za više desetina miliona eura. Da bi se spriječila dalja šteta za državni budžet, navode iz Specijalnog tužilaštva, predložili su blokiranje 62,7 miliona eura zatečenih na računima tih domaćih pravnih lica.

(Izvor: Pobjeda)

Check Also

Naslovne strane dnevnih novina za 19. januar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *