Prema izvještaju evropske statističke službe o potrošnji u Evropskoj uniji, zemljama u okruženju i zemljama kandidatima stvarna potrošnja po glavi stanovnika ide od 54 do 132 odsto prosjeka EU, a BDP po glavi stanovnika od 49 odsto do 253 odsto.
Među zemljama kandidatima, najveću stvarnu individualnu potrošnju ima Turska sa 68 odsto prosjeka EU. U Crnoj Gori je ona 56 odsto, Makedoniji 41 odsto, Albaniji 39 odsto i u BiH, koja još nema status kandidata, 41 odsto proseka EU. U Crnoj Gori je i 2016. stvarna individualna potrošnja bila na 56 odsto, dok je 2015. bila 54 odsto. BDP po glavi stanovnika u Crnoj Gori je porastao sa 42 odsto 2015. na 44 odsto 2016. i na 46 odsto 2017.
Makedonija je 2017. godine imala BDP po glavi stanovnika 36 odsto, a Albanija 30 odsto, dok je u BiH bio 32 odsto proseka EU.
Zemlje iz Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA), koje nisu članice EU, imaju natprosječnu individualnu potrošnju u odnosu na EU: Norveška 127 odsto, Švajcarska 124 odsto i Island 117 odsto. Te zemlje imaju i veći BDP po stanovniku: Norveška 146 odsto prosjeka EU, Švajcarska 156 odsto i Island 130 odsto.
Od članica EU najveću stvarnu individualnu potrošnju imaju Luksemburg 132 odsto, Njemačka 122 odsto i Austrija 117 odsto. Najniža je u Bugarskoj 54 odsto, Madjarskoj i Hrvatskoj 62 odsto.
Najbliže su prosjeku Italija sa 98 odsto i Francuska sa 108 odsto.
Kad je riječ o najvećem BDP-u po glavi stanovnika ubjedljivo prednjači Luksemburg sa 253 odsto, mada Eurostat to tumači time što u Luksemburgu ima puno radnika iz drugih zemalja koji doprinose BDP-u te države, ali ne ulaze u stanovništvo koje se uzima u obzir pri računanju BDP-a po glavi stanovnika.
Od ostalih zemalja najveći BDP po stanovniku ima Irska sa 181 odsto prosjeka EU. Slede Holandija i Danska sa 128 odsto, Austrija sa 127 odsto i Njemačka sa 124 odsto.
Najmanji BDP po stanovniku imale su Bugarska 49 odsto, zatim Hrvatska 62 odsto i Rumunija 63 odsto prosjeka EU.
Slovenija je po stvarnoj individualnoj potrošnji sa 77 odsto između Malte i Grčke.
