Brisel, najveća lobistička arena posle Vašingtona, trenutno je poprište žestoke borbe suprotstavljenih tabora za Direktivu EU o autorskim pravima i protiv nje. Na jednoj strani su muzičari i tradicionalni mediji, koji bi da obezbijede prihod za svoj rad u vrijeme kada je skoro sve na internetu besplatno. Na drugoj su velike američke tehnološke kompanije i zagovornici slobodnog interneta, koji upozoravaju da bi predložene mjere vodile cenzuri i ugrozile pravo na slobodu izražavanja.
Pred novo glasanje u Evropskom parlamentu 12. septembra, oni se međusobno optužuju za „prljavo lobiranje”. U prvoj rundi, kada su početkom jula poslanici odbacili nacrt vrativši ga na doradu, pobijedila je Silicijumska dolina.
Medijska udruženja ovog puta su malo glasnija nego uoči julskog glasanja. Više evropskih listova, uključujući „Gardijan”, objavilo je pismo izvještača agencije AFP iz Bagdada Samija Keca, koga su podržale na desetine evropskih novinara. Opisujući kako izgleda posao reportera koji rizikuju život dok sve troškove snose redakcije, on brani takozvani porez na linkove, sporni član 11, koji bi medijskim kućama omogućio da platformama poput „Googlea” i „Facebooka” naplate licencu za objavljene delove vijesti i linkove.
„Internet platforme koriste naš rad ne plaćajući ni centa. To je moralno i demokratski neopravdano”, napisao je Kec, opisujući kao laž navode „Googlea” i „Facebooka” da bi ovaj trošak ugrozio besplatan pristup internetu. Rješenje je, navodi on, da dio ogromnog profita („Google” 12,7 milijardi dolara, „Facebook” 16 milijardi u 2017) podijele sa medijima, bez ikakvog troška za korisnike.
„Tako će mediji opstati, a internet titani doprinijeti slobodi štampe koju tvrde da podržavaju”, piše Kec, navodeći da je stvarna prijetnja toj slobodi da jednog dana ne bude novinara, jer neće imati ko da ih plaća.
Protivnici kažu da bi ovakav model otežao razmjenu informacija i podsjećaju da je već testiran u Evropi, na štetu medija. U Njemačkoj su sajtovi novinskih kuća doživjeli veliki pad posjete pošto linkova više nije bilo na „Google vijestima”, pa su na kraju dali besplatne licence. U Španiji to po zakonu nije bilo moguće, tako da „Googleovih” vijesti u ovoj zemlji nema od 2014. godine. Bez obzira na iskustvo, Španija i Njemačka, uz Francusku, podržale su porez na linkove, dok su protiv njega Irska, Velika Britanija i nordijske zemlje.
Porez na linkove samo je dio direktive kojom Brisel želi da se zakonodavstvo u oblasti autorskih prava prilagodi digitalnoj eri kako bi autori, umjetnici i novinari bili adekvatno plaćeni za svoj rad.
Za razliku od novinara, muzičari već uzimaju dio kolača od „Googleove” platforme „Jutjub”, ali samo mrvice, pa se nadaju da će direktiva omogućiti pravedniju raspodelu zarade kroz član 13. On odgovornost za zaštitu autorskih prava prebacuje na platforme, obavezujući ih da filtriraju snimke i fotografije pre nego što ih korisnici postave, dok su do sada samo reagovali na prijave. Kritičari kažu da to predstavlja opasnost za slobodu interneta i uvodi blanko cenzuru. Filteri bi, na primjer, blokirali i satirične fotomontaže, popularne mimove, ako su korišćene fotografije zaštićene autorskim pravima.
Podržavaoci direktive optužuju američke tehnološke kompanije da vode kampanju dezinformisanja kako bi i dalje mogli da zgrću profit na kršenju autorskih prava. Prava muzičke industrije pred europarlamentarcima su branili autor elektronske muzike Žan Mišel Žar i legendarni Bitls Pol Makartni.
Udruženje „Evropa za stvaraoce” objavilo je na portalu „Politiko” tekst u kojem poručuje da je Stari kontinent u borbi protiv džinova Silicijumske doline koji profitiraju dok autori jedva sastavljaju kraj s krajem:
„Sljedeća žrtva je kultura. Vaša kultura. Borba za direktivu je samo posljednji primjer pokušaja internet titana da iskoriste Evropu i Evropljane.”
Ovo udruženje navodi da se koriste botovi, što je nedavno otkrio londonski „Tajms”. „Google”, naime, sponzoriše sajt koji podstiče ljude da automatskim mejlovima, porukama i pozivima zatrpavaju političare kako bi stvorili privid da Evropljani masovno podržavaju politiku od koje Silicijumska dolina profitira.
Politika
