“Neto dobit od skoro 333 miliona EUR (+26,8% međugodišnje) u prvom kvartalu predstavlja dobar početak godine. To je posljedica dobrog kvaliteta aktive, snažnog priliva depozita klijenata (rast od 7,4% međugodišnje na 155,3 milijarde EUR), kao i daljeg rasta kredita (rast od 7,3% međugodišnje na 140,5 milijardi EUR) u CIE, kazao je Andreas Treichl, glavni izvršni direktor Erste Grupe.
Takođe, kako je dodao, došlo je do porasta neto prihoda od kamata, kao i boljih prihoda od provizija.
“Dobar rezultat je podržan povoljnim okruženjem po pitanju rizika, što je dovelo do daljeg pada koeficijenta PK sa 4,0% na 3,7%. Povećanje naše troškovne baze u 1. kvartalu počiva na intenzivnom prilivu depozita koji je doveo do znatno većeg doprinosa za osiguranje depozita i većih rashoda za zaposlene zbog porasta zarada, koji su posljedica bržeg ekonomskog razvoja u našem regionu, posebno u Češkoj i Slovačkoj Republici. Naša pozicija po pitanju kapitala je i dalje veoma snažna na nivou od 14,4 milijarde EUR. Blagi pad od 30 baznih poena i njegov uticaj na naš pokazatelj pri punoj primjeni Bazela 3, koji sada iznosi 12,6%, odraz je činjenice da se neraspoređena dobit tradicionalno ne pripisuje u 1. kvartalu i efekata primene MSFI9. Ovonedjeljno poboljšanje našeg rejtinga i pozitivnu perspektivu koje dodjeljuje agencija Moody´s vidimo kao potvrdu našeg poslovnog modela banke koja je usmjerena ka klijentima iz sektora stanovništva i privrede u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Poboljšanje rejtinga će se takođe pozitivno odraziti na naš neto prihod od kamata u budućnosti zbog bolje situacije u pogledu izvora.” rekao je Treichl.
„Prvi kvartal 2018 je takođe prošao u znaku Džordža, naše digitalne platforme, koja je premašila broj od dva miliona korisnika na tri tržišta. Takođe smo uspješno realizovali prve poslove finansiranja trgovine korišćenjem blockchain tehnologije za potrebe naših korporativnih klijenata” dodao je on.
NAJVAŽNIJE INFORMACIJE
Bilans uspjeha: finansijski rezultati za period januar-mart 2018. se porede sa rezultatima za period januar-mart 2017. godine, a pozicije bilansa stanja sa 31. martom 2018. sa pozicijama sa 31. decembrom 2017. godine
Neto prihod od kamata se povećao – uglavnom u Češkoj Republici i Austriji – na 1.082,6 miliona EUR (+3,0%; 1.051,3 miliona EUR). Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 478,6 miliona EUR (+4,6%; 457,7 miliona EUR). Značajan porast je zabilježen kod prihoda od upravljanja sredstvima i od kreditiranja. Dok je neto rezultat od trgovanja zabilježio značajan pad na 11,3 miliona EUR (48,6 miliona EUR), poboljšala se stavka dobitak/gubitak od finansijskih instrumenata po fer vrijednosti kroz bilans uspjeha. Operativni prihod je porastao na 1.651,6 miliona EUR) (+2,1%; 1.617,5 miliona EUR). Povećanje opštih administrativnih rashoda na 1.065,0 miliona EUR (+4,6%; 1.018,3 miliona EUR) prouzrokovano je porastom ostalih administrativnih rashoda i amortizacije (+3,6%, odnosno +1,5%) kao i viših rashoda za zaposlene od 604,5 miliona EUR (+5,7%; 571,7 miliona EUR). Ostali administrativni rashodi obuhvatali su skoro sve uplate u sisteme za osiguranje depozita koje se očekuju u 2018. u iznosu od 74,2 miliona EUR (64,7 miliona EUR). U skladu sa tim, operativni rezultat je opao na 586,7 miliona EUR (-2,1%; 599,2 miliona EUR). Odnos troškova i prihoda porastao je na 64,5% (63,0%).
Neto ispravke vrijednosti finansijskih instrumenata iznosile su 54,4 miliona EUR ili prilagođene za neto alokacije rezervisanja za preuzete obaveze, garancije i finansijska sredstva (FVOCI) – 22 baznih poena prosječnih bruto kredita klijentima (neto alokacije od 65,8 miliona EUR ili 19 baznih poena) zahvaljujući neto ukidanjima rezervisanja zbog poboljšanja kvaliteta sredstava. To je bio rezultat značajnog smanjenja salda alokacija i ukidanja rezervisanja po osnovu kreditnih aktivnosti, uglavnom u Austriji i Češkoj Republici. Koeficijent PK se dodatno popravio na 3,7% (4,0%). Koeficijent pokrivenosti PK porastao je na 72,5% (68,8%)
Ostali operativni rezultat je iznosio -128,0 miliona EUR (-127,1 milion EUR). Obuhvatao je rashode po osnovu godišnjih doprinosa fondovima za restrukturiranje banaka u iznosu od 68,2 miliona EUR (77,5 miliona EUR). Porezi na bankarsko poslovanje i finansijske transakcije porasli su neznatno na 38,6 miliona EUR (35,8 miliona EUR), uključujući 13,7 miliona EUR mađarskih poreza na bankarsko poslovanje unapred prikazanih za cijelu finansijsku 2018. godinu. Ostali porezi su porasli na 9,5 miliona EUR (5,6 miliona EUR).
Dio neto dobiti koji pripada manjinskim udjelima opao je na 70,1 milion EUR (-8,8%; 76,8 miliona EUR) zbog nižih doprinosa dobiti štednih banaka. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća porastao je na 332,6 miliona EUR (+26,8%; 262,2 miliona EUR).
Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) opao je na 17,0 milijardi EUR (17,3 milijarde EUR). Prelazak na novi standard finansijskog izveštavanja MSFI 9 od 1. januara 2018. doveo je do smanjenja ukupnog kapitala za 0,6 milijardi EUR. Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), kapital CET1 (fazna primena Bazela 3) iznosio je 14,4 milijarde EUR (14,7 milijardi EUR), a ukupna sopstvena sredstva (Bazel 3, fazna primena) 20,1 milijardu EUR (20,3 milijardi EUR). Dobit iz prvog kvartala nije uključena u prethodno navedene iznose. Ukupan rizik (rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, Bazel 3, fazna primena) porastao je na 114 milijardi EUR (110,0 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (fazna primena Bazela 3) iznosio je 12,6% (13,4%), a koeficijent ukupnog kapitala (fazna primena Bazela 3) 17,7% (18,5%).
Bilansna suma se povećala na 230,0 milijardi EUR (+4,2%; 220,7 milijardi EUR). Na strani sredstava, gotovina i gotovinska salda su porasli na 25,2 milijarde EUR (21,8 milijardi EUR), kao i krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama na 11,9 milijardi EUR (9,1 milijarda EUR). Krediti i potraživanja odobreni klijentima su porasli na 142,1 milijarde EUR (+1,8%; 139,5 milijardi EUR). Na strani obaveza, depoziti banaka su porasli na 21,0 milijardu EUR (16,3 milijarde EUR), a nastavili su da rastu i depoziti klijenata – najizrazitije u Češkoj Republici i Austriji – na 155,3 milijarde EUR (+2,9%; 151,0 milijarda EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 91,5% (92,4%).
PROGNOZA
Očekuje se da će poslovno okruženje pogodovati kreditnoj ekspanziji. Realan rast BDP-a bi u 2018. trebalo da bude između 3% i 5% na ključnim tržištima Erste Grupe, uključujući Austriju. Realan rast BDP-a bi prevashodno trebalo da bude podstaknut dobrom domaćom tražnjom, s obzirom na to da bi realan rast zarada i pad nezaposlenosti trebalo da podrže ekonomsku aktivnost u CIE. Očekuje se da će se širom CIE zadržati fiskalna disciplina.
Poslovna perspektiva. Erste Grupa ima za cilj da dostigne prinos na materijalni kapital (ROTE) od preko 10% u 2018. godini (na osnovu prosječnog materijalnog kapitala u 2018. godini). To se bazira na pretpostavkama da će prihodi zabilježiti blagi rast (uz očekivanje da će neto krediti porasti za 5%+ i da će doći do daljih povećanja kamatnih stopa u Češkoj Republici i Rumuniji), neznatnog pada rashoda zbog nižih troškova vezanih za projekte i porasta troškova rizika, mada će se zadržati na rekordno niskim nivoima.
Rizici po prognozu – Uticaj neočekivanih promjena u kretanju kamatnih stopa; političke ili regulatorne mjere protiv banaka i geopolitički rizici i globalni ekonomski rizici.
