Evropski komesar za budžet Ginter Etinger kaže da EU ima rješenje ako u budžetskom periodu od 2021. do 2027. godine dođe do ulaska nove članice u Uniju.
“Predlog novog finansijskog okvira ne predviđa budžet za potencijalnu novu članicu, ali u slučaju da se pojavi postoje instrumenti za finansiranje predviđeni Ugovorom o EU koji su korišćeni i u slučaju Hrvatske”, izjavio je Etinger.
Istovremeno je naglasio da nacrt novog budžeta EU predviđa znatno povećanje sredstava namijenjenih za pretpristupnu pomoć Zapadnom Balkanu.
“Pojačali smo sredstva iz budžeta namijenjena generalno za oblast spoljnih poslova i susjedstva. To znači da je znatno povećana stavka pretpristupne pomoći. To je posebno značajno jer dolazi uoči samita EU – Zapadni Balkan u Sofiji. Tim novcem približićemo kandidate sa zapadnog Balkana EU”, poručio je Etinger.
Strategija za proširenje EU, koju je takođe predložila Evropska komisija, predvidjela je mogućnost ulaska Crne Gore i Srbije u EU najranije 2025. godne.
Novi nacrt budžeta Evropske unije za period od 2021. do 2027, koji je predložila Evropska komisija, a koji predviđa povećanje pojedinačnih doprinosa država, naišao je na različita reagovanja članica, od kojih neke najavljuju protivljenje.
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc rekao je da, iako ima pozitivnih elemenata u predloženom budžetu, on nije prihvatljiv u sadašnjoj formi.
“Za nas je prihvatljivo rješenje još daleko”, rekao je Kurc navodeći da očekuje “teške i duge pregovore”.
Kurc smatra da su preporuke koje se tiču spoljnih granica EU pozitivne, ali da sadašnji predlog stavlja preveliko opterećenje na one koji doprinose budžetu.
Poslije Bregzita Evropska unija bi trebalo da postane ekonomičnija i efikasnija, istakao je Kurc.
Predloženi budžet nije prihvatljiv ni za Holandiju, kaže premijer Mark Rute, koji se zalaže za “moderan budžet uz pravednu raspodjelu tereta”.
Prema njegovim riječima, manja Unija poslije Bregzita mora značiti i manji budžet, a to znači težak izbor.
Holandija je jedna od bogatijih zemalja koja izdvaja veći doprinos za EU nego što joj se vraća.
Novim predlogom budžeta predviđeno je povećanje doprinosa zemalja članica u zajedničku kasu sa jedan na 1,114 procenta BDP-a, ali i direktno povezivanje poštovanja vladavine prava i korišćenja novca iz budžeta EU.
Predlog Evropske komisije da u budžetu smanji subvencije za poljoprivrednike za pet odsto nije prihvatljiv za Francusku, čije Ministarstvo poljoprivrede najavljuje protivljenje smanjenju izdvajanja.
Njemačka, čija je neto uplata u budžet Unije najveća, reagovala je oprezno i ponovila spremnost da potroši više, ali samo ako to bude “pravedno”.
Izvor: RTCG
