Šta se dešava s kreditima u otplati u trenutku prelaska s kune na euro većina građana Hrvatske nema jasnu predstavu.
Večernji list je zato pokušao da se fokusira na “tehnikalije” oko otplate kredita u periodu pripreme i u trenutku konverzije valute
Prvi korak je ulazak u ERM 2 (europski kursni mehanizam) – period u kojem je tokom pripreme za usvajanje eura obezbeđena stabilnost kursa u tačno definisanom rasponu.
U tom periodu visina rate zavisi od kursa kune prema euru unutar tih zadatih granica.
“Prilikom uvođenja eura odrediće se kurs konverzije koji će takođe biti podloga i za konverziju kredita u kunama u one u eurima. Za građane s kreditima vezanim uz euro kreditna obaveza ostaće kao i ranije vezana za euro”, objašnjava Alen Kovač, direktor kancelarije za ekonomska istraživanja Erste banke.
No, za dužnika sa kreditom u kunama promjene, naravno, zavise od kursa konverzije, ali i od toga jesu li se zadužili uz fiksnu ili promjenljivu kamatnu stopu. Ako su se zadužili uz fiksnu kamatnu stopu, bitnih promjena nema.
“U slučaju dugoročnog kreditiranja u dinarima, u scenariju nižeg kursa eura moglo bi doći do toga da oni koji su uzeli fiksni kredit u kunama dugoročno plate veću kamatnu stopu, odnosno da skuplje plate kredit”, tvrde u Addiko banci.
Očekivani pad kamata
Kad je pak posrijedi promjenjiva kamata, nju će od momenta konverzije iz kuna u euro definisati kretanje euribora, referentne kamate za euro kredite, a ne više trezorskih zapisa Ministarstva finansija. Istorijski, kamatne stope vezane uz “trezorce” više su od onih vezanih uz euribor pa se može očekivati pad kamatnih stopa i rata kredita. No, kod kredita vezanih uz nacionalnu referentnu kamatu (NRS) to ne znači i “automatsko” prebacivanje na euribor . Promjene u ugovoru o kreditu regulišu se aneksima. Različite su zemlje primjenjivale različitu strategiju kursne politike vezane uz konverziju: dok je, Slovenija oslabila tolar, Slovačka je ojačala krunu.
Ako Hrvatska odluči da oslabi svoju valutu, glavnica koja prelazi u euro u trenutku konverzije bi porasla, kao i rata kredita. Nasuprot tome, ako ojača kunu, glavnica i rata se smanjuju. Iako HNB, čiji je glavni posao osiguravanje stabilnosti cijena i kursa, može upravljati kursom svojim instrumentima, na njegov manevarski prostor trenutno pozitivno utiču i makroekonomske okolnosti.
