Po najvećim kamatama zaduženo 116 hiljada građana

Dug građana po osnovu kredita, kreditnih kartica i overdrafta, odnosno minusa po tekućim računima, iznosi preko milijardu eura, pokazuju podaci Centralne banke (CBCG).

Stanje duga po osnovu uzetih kredita na kraju 2016. godine iznosi 982,3 miliona eura, dug po osnovu kreditnih kartica je 20,78 miliona, dok je stanje duga po osnovu minusa na tekućim računima 15,16 miliona eura. Kamate na kreditne kartice i overdraft kredite su najveće i u prosjeku su preko 15 odsto. To je najskuplji vid zaduživanja, a ukupno ga koriste 116.582 građana.

Broj kreditnih partija fizičkih lica na dan 31. decembar iznosioje 122.616, agodinudanaranije 122.835. U 2016. godini broj kreditnih partija imao je neznatan pad. Dug po kreditima fizičkih lica kod banakaiznosioje 982,3 miliona eura i povećan je za 109,277 miliona ili 12,5 odsto u odnosu na 2015. godinu piše u izvještaju o radu bankarskog ombudsmana Halila Kalača za 2016. godinu dostavljenom Skugaptini.

Broj žiranata u 2016. godini manji je za 3.349 ili 29 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je iznos duga obezbijeđen žirantima iznosio 325,2 miliona i povećan je za 60,7 miliona u prošloj godini. Na kraju 2016. broj žiranata je iznosio 29.482. Zaduženost po klijentu iznosi 9.020 eura, dok je u 2015. bila 8.140 eura.

Hipotekom i fiducijom obezbijeđeno je 361,3 miliona kredita, dok je stanje duga po osnovu kredita za kupovinu i adaptaciju stanova 315,9 miliona. Povećan je za oko 16 miliona u prošloj godini, kada je realizovan projekat Hiljadu plus stanova. Stambeni kredit ima 12.265 građana.

Kada su u pitanju kreditne kartice, njihov broj je na kraju 2016. iznosio 31.587 i neznatno je smanjen u odnosu na 2015. kada je iznosio 31.684. Smanjen je i broj korisnika bankarskih kartica neznatno na 25.728, kao i iznos duga po osnovu kreditnih kartica sa 21,9 na 20,78 miliona eura.

“Odobreni limit po kreditnim karticama u prošloj godini je iznosio 43,3 miliona eura, sa procentom iskorišćenosti od 48,09 odsto, što je manje nego2015. godine”, piše u izvještaju Kalača.

Korišćenjem kreditnih kartica klijent praktično pozajmljuje novac od banke i plaća robu i usluge njenim novcem, a na kraju obračunskog perioda izmiruje račun, u slučaju kašnjenja i kamatu. Prosječna efektivna kamatna stopa po kreditnim karticama lani je bila 15,41 odsto.

Overdraft kredita ili minusa po tekućim računima bilo je 90.353, a u 2015. godini 93.389. Broj klijenata iznosi 85.995 i manji je za 2,2 hiljade nego u prethodnoj godini.

“Stanje duga na 31. decembar iznosi 15,163 miliona, dok iskorišćenost odobrenog limita iznosi 47,4 odsto od ukupno odobrenog minusa od 31,9 miliona eura. U 2015. godini je bilo 50,15 odsto od 30,1 milion dozvoljenog minusa”, piše u izvještaju.

Ta vrsta kredita, koja može kratkoročno da pomogne građanima, zapravo je najskuplji kredit. Prosječna efektivna kamatna stopa lani je iznosila 16,8 odsto.

Kada se kreditima građana dodaju i krediti pravnih lica, dug prema bankama je 2,06 milijardi eura i povećan je u prošloj godini za 160 miliona eura.

(Opštrnije u današnjem Danu)

Check Also

Kiosci dobili zeleno svijetlo za prodaju štampe nedjeljom

Predstavnici Ministarstva ekonomije su na sastanku sa predstavnicima izdavača, distributera i prodavača dnevnih novina saopštili …

One comment

  1. Evo konkretne slike o tome koliko su banke odsutne iz CG ekonomskog razvoja jer su overdraftovi najruzniji proizvod banakrstva u svijetu ikada. Ali, za prirvredu se trebaju dodati overnight krediti, sto predstavlja tek ruzan proizvod za privrednike koliko god banke odobravale toboz nize kamatne stope nego fizickim licima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *