Poslednji podaci MMF-a pokazuju građanima Crne Gore nešto realnije ekonomske indikatore od zvaničnih koje uređuje i frizira Monstat, ali još uvijek nedovoljno tačne jer je stanje u crnogorskoj ekonomiji i javnim finansijama mnogo gore, ocijenio je koautor ekonomskog programa SDP-a Čedomir Radičević.
On je kazao da su osnovni parametri koje je MMF saopštio da će projektovani javni dug na kraju tekuće godine iznositi 75,5 odsto BDP-a, da je budžetski deficit dvocifren i da će iznositi 12,1 odsto BDP-a, a ovi ključni indikatori nastaju iz činjenice da je ovakva nacionalna ekonomija neodrživa.
“To pokazuje spoljnotrgovinski deficit gdje je pokrivenost uvoza sa izvozom nevjerovatnih 14,9 odsto i po čemu je u Evropi, a vjerovatno i svijetu, ubjedljivo na poslednjem mjestu. U ekonomskoj teoriji je nepoznata ekonomija sa ovim nivoom spoljnotrgovinskog deficita a koji generiše sve ostale ključne parametre i razarajuće djeluje po javne finansije. Koliko je loš ovaj parametar najbolje oslikava činjenica da je ekonomija BiH na predzadnjem mjestu u Evropi sa 56 odsto pokrivenosti uvoza sa izvozom”, objasnio je Radičević.
Kada se tome doda i struktura crnogorskog javnog duga u kompilaciji sa strukturom državne imovine, kaže Radičević, onda shvatimo da smo pred samim ambisom. Do polovine sledeće godine doći će do sloma javnih finansija.
“Crna Gora je jedina u okruženju prodala preduzeća koja su uvijek u državnoj svojini kao 43 odsto EPCG-a, Telekom sa kompletnom infrastrukturom, Jugopetrol sa kapacitetima za pretakanje kao jedinu
kompaniju za promet nafte i naftinih derivata a da u isto to vrijeme država nije jednog centa uložila u kapitalne investicije tako da je jedina država u Evropi bez jednog metra autoputa. Dakle, kada bi države iz okruženja prodali sve ono što je Crna Gora već uradila, kao i kapitalne investicije na osnovu kojih se i zaduživala, onda bi se one mogle potpuno, ili skoro potpuno osloboditi javnog duga”, poručio je Radičević.
On naglašava da je rezultat nešto. većih zarada i penzija u Crnoj Gori isključivo plod političke nomenklature a u svrhu opstanka na vlasti bez obzira što nacionalna ekonomija poklekla zbog previsoke javne potrošnje.
“Sve to skupa je još jedan čvrst garant da nam, do sredine naredne godine, ne gine slom javnih finansija. Struktura nacionalne ekonomije je dominantno u investiciono građevinskom sektoru gdje se nastoji prenijeti i na resurse koji bi morali biti osnov proširenja ekonomskih aktivnosti ali se oni besmisleno troše kroz jednokratnu upotrebu i izgradnju novih naselja i gradova na pjeni od mora kao što je slučaj sa Lušticom, Miločerom ili Buljaricom“, pojašnjava Radičević.
Izvor: Dan
