U svijetu raste broj korisnika usluga elektronskog bankarstva, koje stalno unaprjeđuju “derivati” internet privrede, poput virtuelnog novca – bitkoina. Iako se njima već godinama trguje, bankari su još skeptični i kažu da oni imaju prednosti, ali da, ipak, treba biti oprezan.
Od tih valuta najpoznatiji su bitkoin, koji se prvi pojavio i najviše se koristi, i lajtkoin, koga nazivaju digitalnim srebrom. Riječ je o novim globalnim valutama, koje predstavljaju alternativne platne mreže.
“Moram da naglasim da su to neformalne valute, ali ih državni i nacionalni autoriteti za sada ne zabranjuju. Tako kreiran novac nema podlogu u zlatu ili nekom drugom plemenitom metalu, a iza njega ne stoje ni vlade, ni centralne banke, ni globalne finansijske institucije, čak ni grupe međunarodnih banaka. Taj novac se kreira ograničeno, funkcioniše isključivo preko interneta i bilježi sve veći broj korisnika”, objašnjava dr Branko Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije.
Živanović kaže da ih je nepouzdano štedjeti, jer njihova vrijednost može naglo da poraste, ali i da padne. Moguća je zamjena za pravi novac i te transakcije se svakodnevno obavljaju u velikom obimu, međutim, nema nikakvih garancija kada je u pitanju njihova stabilnost. Korisnici bitkoina nisu bezbjedni kada je u pitanju vrijednost, ali se za sada pokazalo da su manje šanse za zloupotrebu.
“Kao rezultat visoke tehnologije i odličnog softvera njihov opticaj prilično dobro funkcioniše. Ali to neće trajati vječno i tek treba očekivati krize, odnosno, neočekivano prelivanje, hakerisanje i ilegalne upade u sistem i slične zloupotrebe”, istakao je Živanović.
On naglašava da se MMF i drugi finansijski autoriteti prema ovim valutama odnose prilično rezervisano.
“Oni na njih gledaju kao na visokorizične platne konfiguracije. Recimo ECB ocjenjuje da rizici kod transakcija, koje se njima obavljaju daleko prevazilaze njihove dobre strane. Čvršći i centralizovani finansijski sistemi još su strožiji. Tako Kina i Rusija potpuno zabranjuju upotrebu ovih valuta. NBS se prema njima odnosi korektno i odgovorno, prateći šta se događa, ali “blagoslov” odlažu na duži rok”, zaključio je Živanović.
Ekonomski
