Iako Danci plaćaju skoro najveće poreze u Evropi, oni su se pobunili kada je vlada na čelu s premijerom Larsom Lokeom Rasmusenom planirala da smanji porez na prihod.
Plan je bio da se smanjenjem poreza na prihod od pet odsto poveća dohodak najsiromašnijih građana u prosjeku za sedam odsto. Ali, taj plan doveo je čak do toga da je premijer izgubio dio podrške, piše Večernji list.
Oni koji godišnje zarađuju više od 151 hiljada dolara nastavili bi i dalje da plaćaju 58,3% poreza. Ovim potezom planirali su da podstaknu oko 40 hiljada ljudi koji primaju socijalnu pomoć da se zaposle. Vlada je planirala i da dodijeli 30 hiljada kruna onima koji prihvate posao pod uslovom da su duže od godinu dana primali neke od državnih beneficija.
Prema vladinoj računici, više od 100 hiljada ljudi tako bi mjesečno na raspolaganju imali 2000 kruna više (oko 270 eura). Ali, vlada bi to finansirala i kroz smanjenja ekoloških podsticaja, podrške studentima kao i podrške za porodice sa više djece.
Prema anketi, 60% ispitanika protivi se tom predlogu dok ih je 15 suzdržano.
Blumberg je ove rezultate pokušao da objasni iz kulturološkog i praktinog ugla. Jednakost je duboko ukorijenjena u društvu koje ne voli razbacivanje novcem i vožnju skupocjenih automobila, a Danci takođe drže do svoje socijalne države i potpuno su svjesni koliko ona košta. Visoki porezi osiguravaju da se država pobrine za svakoga ko završi s finansijskim problemima ili je lošeg zdravlja, kaže Rene kristjansen, član Danske narodne stranke.
