Strah da će velike banke napustiti London posle Bregzita izgleda da se neće ostvariti. Razlog? Konkurentski gradovi nemaju dovoljno prvoklasnog prostora da ih udome.
Cijene zakupa u Parizu, Amsterdamu i Frankufurtu su na najnižem nivou u protekloj deceniji, pa nema dovoljno slobodnog mjesta za velike zakupce. Koliko je to problem rečito govori podatak da čak 87 odsto svog osoblja američkih investicionih banaka zaduženih za EU se nalazu u Londonu.
Kao mogući naslednik Londona kao finansijskog centra često se navodio Dablin prije svega zbog istog jezika i kulturnih veza, ali su tu velike banke pretekli tehnološki giganti. Za sada samo Pariz ima poslovni prostor dovoljan da primi preko pet hiljada radnika, a Frankfurt daleko manje. Dodatno budući zakupac bui morao da potpiše ugovor na 10 godina, što je otežavajuća okolnost.
Zbog svega toga banke lobiraju kod premijerke Tereze Mej i EU funkcionera da se u pregovorima obezbedi duži prelazni period od predviđene dve godine. Ipak, drugi gradovi neće tako lako odustati od velikih banaka Londona. One trenutno čine 12 odsto britanske ekonomije i zapošljavaju 2,2 miliona ljudi.
