Sumorna slika zapadnog Balkana: Tenzije, provokacije i posrnula ekonomija

Male plate, izneverena obećanja, nezaposlenost, korupcija, osjećaj besperspektivnosti – to je milje zapadnog Balkana, na koji “padaju” zapaljive političke poruke, ambijent u kojem posrnule ekonomije ne mogu da računaju samo na nacionalni ponos.

Prosečan Hrvat je u junu 2016. zaradio neto platu od 5.686 kuna ili 758 eura, što pokriva samo tri četvrtine prosječne potrošačke korpe, teške oko 1.000 eura. Ekonomska aktivnost u Hrvatskoj je u drugom kvartalu 2016. usporila na 2,3 odsto, sa 2,7 procenata iz prvog tromesečja. Inflacija je na međugodišnjem nivou imala negativan rast od 1,5 odsto, a broj nezaposlenih je u julu iznosio 214.000 ljudi, odnosno 13,3 procenta radno sposobnog stanovništva. Javni dug je narastao na 56,9 milijardi eura, što je oko 87 odsto bruto domaćeg proizvoda, a budžetski deficit je “težio” 7,4 milijarde kuna ili 990 miliona eura, što je 2,2 odsto BDP-a.

U Bosni i Hercegovini je prosuečna junska neto zarada iznosila 837 KM, odnosno 428 evra, dok sindikalna potrošačka korpa staje oko 1.800 KM tj. 920 eura. Privredni rast BiH je, prema dostuponoj statistici, u januaru 2016. godinie iznosio 2,1 procenat na međugodišnjem nivou, javni dug je na kraju 2015. iznosio 42,3 odsto BDP-a, odnosno 11,928 milijardi KM (6,0 milijardi eura), a budžetski deficit se kreće oko pet procenata. Stopa inflacije je i u ovoj zemlji imala negativan rast od 0,3 odsto u periodu od janaura do kraja jula ove godine. Broj nezaposlenih u BiH je u junu dostigao 518.000, što je jedna od najviših stopa u regionu, i iznosi 42,5 procenata.

Donedavno najbrže rastuća ekonomija regiona, makedonska, značajno je usporila usled krize vlasti i političkih previranja u zemlji. Zato je umjesto ranije projektovanog rasta BDP-a za ovu godinu od 3,5 odsto, Ministarstvo finansija revidiralo tu stopu na 2,6 procenata, dok guverner centralne banke Dimitar Bogoev predviđa da će privredni rast dostići najviše 1,6 odsto. Makedonska inflacija je u junu dostigla 10,1 odsto međugodišnje, javni dug se popeo na 4,3 milijarde eura (45 odsto BDP-a), a manjak u državnoj kasi se produbio na 34 miliona eura, ili 3,6 odsto. Stopa nezaposelnosti u prvom kvartalu iznosila je 24,5 procenata, odnosno u potrazi za poslom je bila armija od 714.000 ljudi. Prosječan Makedonac je u junu zarađivao 360 eura, dok mu je za prosječnu potrošačku korpu bilo potrebno 525 eura.

Crnogorski zavod za statistiku, Monstat, prestao je ove godine da izračunava potrošačku korpu, pošto revidira strukturu artikala koji ulaze u nju, a prema posljednjem prošlogodišnjem podatku, ona je iznosila 810 eura. Preskupa je i za neto platu iz jula ove godine, koja je iznosila 501 euro. Naša zemlja je u prvom kvartalu zabilježila izuzetno skroman privredni rast od 1,1 odsto. Inflacija je u julu na međugodišnjem nivou bila u negativnoj zoni, odnosno iznosila je minus 0,2 procenta. Javni dug je na kraju juna 2016. bio pet puta veći nego poslije raspada bivše Jugoslavije, i težio je 2,3 milijarde eura, što je 60,6 odsto BDP-a. Budžetski deficit za ovu godinu je projektovan na 276 milikona eura, ili 7,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, a prema posljednjim dostupnim statističkim podacima, do kraja aprila je dostigao 87,6 milioan eura (2,3 odsto BDP-a). Budući da Nacionalna služba za zapošljavanje evidenciju o broju nezaposlenih izbacuje na nedjeljnom nivou, polovinom avgusta je broj ljudi bez posla iznosio 40.000, što daje stopu nezaposlenosti od 17,4 odsto.

Ekonomski pokazatelji u slučaju Srbije, iako se u apsolutnim ciframa kreću u regionalnim okvirima, jedini upućuju na uzlazni trend. Rast BDP-a u drugom tormjesečju tekuće godine ubrzao je na 1,8 odsto, inflacija je na kraju jula iznosila 1,2 procenta međugodišnje, stopa nezaposlenosti je smanjena na ispod 16 odsto, dok je javni dug iznosio 24,3 milijarde eura, što je 72,5 odsto društvenog proizvoda zemlje. Srbija jedina u regionu bilježi budžetski suficit za sedam mjeseci ove godine od 22 milijarde dinara, što je protivvrednost od 178 miliona eura. U Srbiji je julska neto plata bila 46.280 dinara (oko 380 eura), a prosečna potrošačka korpa za juni je koštala 67.031 dinar 545 eura.

Ekonomski online

Check Also

Mirko Mazalica izabran za novog direktora TE Pljevlja

Za novog direktora Termoelektrane (TE) Pljevlja izabran je mašinski inženjer Mirko Mazalica, koji je do …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *