“U situaciji kada je državni dug preko 60 odsto, budžet izložen velikom pritisku za refinansiranje postojećih kredita, kad je trošak po osnovu kamata na godišnjem nivou u stalnom porastu i na nivou je od dva odsto BDP-a, bilo kakvo vremensko razmimoilaženje potencijalnih prihoda od „mostarine“ i obaveza po osnovu vraćanja kredita koji bi dao Azerbejdžan dovelo bi javne finansije u tešku situaciju“, saopštili su iz Ministarstva finansija.
Azerbejdžanci su, podsjetimo, predložili da Monteputu daju kredit po kamati od tri odsto, sa rokom otplate od 15 godina i grejs periodom od pet godina, a da Vlada da garancije da će zajam biti uredno otplaćen. Oni traže da njih i podizvođače oslobode plaćanja poreza, carina, akciza i taksi.
Iz Ministarstva su kazali da podržavaju jačanje privredne saradnje sa Azerbejdžanom, ali da oslobađanja od poreza i doprinosa koje je tražila azerbejdžanska strana nijesu u potpunosti prihvatljiva. Sugerišu da obim oslobađanja treba definisati tokom pregovora, ali ne u većem obimu nego što je predviđeno ugovorima sa Svjetskom bankom, Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj, Evropskom investicionom i Bankom za razvoj Savjeta Evrope.
“Prijedlog za oslobađanje plaćanja poreza carina, akciza i taksi imao bi potencijalne rizike iz više razloga. On se razlikuje u odnosu na onaj koji se primjenjuje kod izgradnje auto-puta po tome što se, pored izvođača, planira potpuno oslobađanje i podizvođača. Ukoliko bi se nastavila praksa uvođenja potpunih poreskih oslobođenja za izvođače radova i druge na kapitalnim projektima može se ugroziti stabilnost poreskog sistema“, ocijenili su iz Ministarstva finansija. Uvođenje poreskih oslobođenja kod PDV, kako s u ocijenili, na određen način vraća u poreski sistem porez na promet proizvoda, koji je napušten prije 14 godina.
Poresko oslobođenje za druge vrste poreza direktno narušava konkurenciju, pa je suprotno pravilima o kontroli državne pomoći.
“Posebno je problematično poresko oslobođenje doprinosa za socijalno osiguranje, jer takvo rješenje bi uskratilo zaposlenima pravo napenzijsko i invalidsko osiguranje”, pojašnjavaju iz Ministarstva.
Uvođenje oslobađanja od plaćanja PDV i akciza je, podsjećaju iz ovog Vladinog resora, u direktnoj suprotnosti sa evropskim zakonodavstvom, što bi za posljedicu imalo vrlo negativnu reakciju EU.
“Poglavlje 16 -oporezivanje je otvoreno, te bi uvođenje rješenja suprotnih zakonodavstvu EU, nakon otvaranja poglavlja, dovelo u pitanje pregovaračku poziciju i program pristupanja“, upozoravaju iz Ministarstva.
U ovom Vladinom resoru kažu da bi sporazumom sa Azerbejdžanom trebalo jasno definisati da obaveza servisiranja duga pada isključivo na Monteput ili novu kompaniju koja bi se osnovala za potrebe izgradnje mosta i zaobilaznice oko Tivta. U suprotnom, navedene obaveze predstavljaju dodatni rizik za javne finansije.
“Navedeno je da se, kao garancija, može obezbijediti i zaloga komercijalne funkcije tunela Sozina, ali se postavlja pitanje da li je to dovoljno, zbog čega ostaje nejasno ko će u toj varijanti snositi troškove otplate kredita. Ovo napominjemo jer su dugi deficit visoki i što će Svjetska banka, MMF, Evropska komisija i rejting agencije ovo možda uzeti kao dodatni fiskalni rizik, koji bi mogao da ugrozi finansije i time dovede do smanjenja kreditnog rejtinga“, upozoravaju iz Ministarstva.
Oni podsjećaju da dobra u opštoj upotrebi putevi i prateći objekti, kao i infrastrukturni objekti od značaja za Crnu Goru ne mogu biti predmet zaloge, jer ne mogu biti u privatnoj svojini u skladu sa Ustavom, Zakonom o svojinsko pravnim odnosima i Zakonom o državnoj imovini.
“Predlažemo da jedan od zaključaka bude da će se ugovor o zajmu potpisati nakon dobijanja građevinske dozvole za izgradnju mosta Verige, s obzirom na moguće prolongiranje početka radova zbog nepripremljene projektne i dokumentacije koja se tiče uticaja projekta na životnu sredinu. Ugovorom o zajmu trebalo bi da bude određen iznos zaduženja za svaku fazu pojedinačno, kao i uslovi zajma o kojima će se pregovarati sa zajmodavcem“, pojašnjavaju iz ovog resora.
Prioritet, kako sugerišu iz Ministarstva finansija, treba da bude izgradnja mosta Verige, kako bi se od naknade za korišćenje vraćao kredit.
Iz Ministarstva finansija su sugerisali da je ekspertsko pregovarački tim, koji je formiran za Verige, neophodno dopuniti i Novom Radovićem i Draganom Darmanovićem iz Ministarstva finansija i Mersadom Mujevićem, direktorom Uprave za javne nabavke.
Preliminarni podaci Vlade pokazuju da se za otplatu duga i finansiranje potencijalnog deficita u narednoj godini treba obezbijediti 250 miliona eura, 2018. oko 250 miliona, a 2019. pola milijarde. Najveća rata biće 2020. oko 550 miliona eura, a 2021. oko 400 miliona eura.
Provjeriti angažovanje bez tendera
Komentarišući prijedlog da se direktno, odnosno bez tendera, angažuje azerbejdžanska kompanija na ovom projektu, u Ministarstvu finansija kažu da to treba dobro analizirati.
“Mogućnost primjene ove odredbe treba dodatno ispitati tokom pregovora i imati u vidu principe na koje ukazuje Evropska komisija, a posebno u dijelu poštovanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i činjenicu da smo otvorili pregovore za poglavlje javne nabavke“, kažu u Ministarstvu finansija i upućuju na član 3 stav 1 tačka 2 Zakona o javnim nabavkama.
CdM
