Pitanje šta obući za poslovni intervju od velikog je značaja i predstavlja dio menadžmenta impresije. Naravno, osobu niko neće cijeniti samo po izgledu, ali adekvatna odjeća u ovoj situaciji može donijeti puno “pozitivnih poena”.
Prvi utisak stiče se samo jednom a posle toga kompletni stranac postaje ugledna osoba kojoj se može vjerovati, ili sa druge strane neko ko će na posao možda pričekati.
U odluci šta obući za poslovni intervju uvjek treba poći od kulture same kompanije. Da li je to kompanija u kojoj zaposleni svaki dan nose sakoe i kravate ili je moguće obući se i ležernije. Veoma je važna i grana (industrija) u okviru koje kompanija posluje obzirom da se zaposleni u banci, građevisnkoj firmi i marketinškoj agenciji različito oblače.
Posle izučavanja kulture kompanije, osoba se može odlučiti da svojim izgledom na pozitivan način privuče pažnju. Tako npr. i u situaciji kada dres-kod kompanije nalaže ležerno oblačenje, pojedinac se slobodno može odlučiti da na intervjuu obuče formalniju odjeću kako bi impresionirao budućeg poslodavca i stavio mu do znanja da ga zaista poštuje.
Na intervjuu je posebno važno ostaviti utisak urednosti pa tako odjeća uvjek treba da bude čista i svježe ispeglana. U suprotnom pojedinac će na sebe skrenuti pažnju u najnegativnijem smislu. Takođe, ista treba da bude odgovorajućeg broja, niti preširoka niti preuska. Frizura kako kod muškaraca tako i žena treba da bude uredna a pafrem ne bi trebao da zamiriše cijelu prostoriju. Npr. previše šminke kod žena definitivno skreće pažnju tokom intervju.
Pravilo koje kaže da se uvjek treba oblačiti u skladu sa svojom ličnošću i temepramentom u ovoj situaciji treba malo “prigušiti”; nošenje jarkih, drečavih boja, majica sa printovima, sloganima i sl., uopšte se ne preporučuje. Držanje do određenog formalnijeg stila pomoći će i samoj osobi da se osjeća sigurnije u sebe i tako izbjegne sve potencijalne neprijatne situacije.
Najpreporučljivija odjeća koju bi žene trebalo da nose na intervjuu za posao su naravno suknja (ne previše kratka, par cm iznad kolena najviše) ili pantalone (koje više ne moraju biti strogo klasične). Što se boja tiče, crna je bila i ostala nepogrešivo dobra. Teget ili braon takođe se preporučuju posebno tokom toplijih dana. Zatim, ešarpa ili šal izgledu daju elegantnosti. Praktičari napominju da posebno oprezan treba biti sa izborom cipela. One ne treba da budu previše avangardne i da skreću pažnju, dok štikla ne smije biti previsoka.
Muškarcima se preporučuje nošenje tamnijih boja. Sportski sako sa košuljom, koja je otokopčana dugme ili dva, uvjek su sigurna kombinacija. Najpreporučljivije su jednobojne kravate (siva, bordo, teget i sl) obzirom da previše šara i printa mogu skretati pažnju tokom trajanja intervjua. Cipele treba da budu tamne, čiste i polirane a pri odabiru čarapa treba posebno voditi računa vodjeći se pravilom da boja istih treba da bude usklađena sa bojom kako cipela tako i pantalona.
Kao što je već pomenuto, dres-kod zavisiće od industrije u kojoj zaposleni radi ili planira da se zaposli. Najformalnije oblačenje i dalje se vezuje za banke (gdje zaposleni nose odjeću koja je unaprijed propisana). U oblasti marketinga i marketing agencija dozvoljeno je više slobode i zaposleni se najčešće oblače malo opuštenije (tzv. “smart casual”).
Razmatrajući savremenu praksu, izgleda da je IT sektor najnezahtjevniji kada je oblačenje u pitanju. Naravno, sve zavisi i od pozicije gdje se zaposleni nalazi (ili na koju pretenduje ukoliko je na početku karijere).
Ekonomski online
