Zašto bi neko “kupio “crnogorsko državljanstvo? Pitanje koje je ponovo otvoreno nakon što je premijer Milo Đukanović najavio da će Crna Gora uvesti ekonomsko državljanstvo. Nije ovo prvi pokušaj vlade da uvede ekonomsko drzavljanstvo-prije pet godina Vlada je planirala da crnogorsko državljanstvo košta pola miliona eura.
Đukanović je pojasnio da je Vlada usvojila podzakonski propis o ekonomskom državljanstvu, koji treba dodatno razraditi, tako da se za sada ne zna koliko je to novca koji će neko morati da investira i još mnogo toga. To bi trebalo da bude jasnije, kako je najavio premijer, za oko mjesec dana.
Kako je Vlada odustala od ekonomskog državljanstva
Nije ovo prvi pokušaj vlade da uvede ekonomsko državljanstvo-prije pet godina je planirala da crnogorsko državljanstvo košta pola miliona eura. Pokušaj je propao nakon što se EU, posebno Njemačka, usprotivila toj ideji.
Evropska unija, tada, nije direktno tražila od Vlade u Podgorici da ukine program, ali je podvukla da pravila u toj oblasti mora uskladiti sa evropskom Konvencijom o nacionalnosti. Vlada je nakon te sugestije odustala od ekonomskog državljanstva.
Premijer Milo Đukanović vjeruje da sada neće biti takav slučaj i dodaje da su od 2010., kada je Crna Gora prvi put normativno obradila ideju o ekonomskom državljanstvu, mnoge zemlje uključujući i evropske, usvojile takav model ekonomskog razvoja. Nada se i da nijesmo zakasnili da na taj način privučeno kapital koji bi bio uložen u razvoj Crne Gore.
Šta kaže zakon
Crnogorski Zakon o državljanstvu ne definiše kategoriju ekonomskog državljanstva. Da bi se ekonomsko državljanstvo moglo primjenjivati potrebno je da se promijeni zakon. Za njegovu promjenu, po Ustavu Crne Gore, potrebna je većina od ukupnog broja poslanika. Da li Đukanović ima većinu u parlamentu? Ili možda još bolje pitanje-hoće li imati podršku rekonstruisane Vlade? Ili se, pak, radi, prosto o planu, da se sada sve pripremi normativno a da se ovo pitanje stavi na dnevni red nakon izbora?
Profesor Milenko Popović, novi ministar poljoprivrede, odavno ne gleda baš blagonaklono na ideju uvodjenja ekonomskog državljanstva. On je još ranije u izjavi medijima ustvrdio da postoji mogućnost da na taj način u Crnu Goru dodju sumnjivi biznismeni sa novcem sumnjivog porijekla koji bi se udružili sa domaćom “tetoviranom elitom”. Kaže da sama ideja nije problematična, koliko ambijent u kome živimo te da je zato to nemoguća misija.
Veći dio opozicije, takođe nije oduševljen idejom da “prodajemo državljanstvo sumnjivim biznismenima”. Slaven Radunović, predsjednik Odbora za evropske integracije, odavno sumnja u Vladine namjere – da ekonomskim državljanstvom želi povećati investicije.
“Ovo može da znači kupovina državljanstva za ljude koji ne da imaju novac sumnjivog porijekla, nego su na potjernicama Interpola“, kazao je on.
Stručnjaci upozoravaju da Vlada prilikom donošenja odluke o uvodjenju ekonomskog državljanstva mora jasno precizirati pravila, te da je to ključno pitanje.
“Da preformulišemo pitanje- zašto Crna Gora ne treba da uvede ekonomsko državljanstvo? U traženju razloga koji bi mogli nanijeti ozbiljnu štetu Crnoj Gori i zašto to ne bi trebalo učiniti – izgleda mi da čak ni razlog koji oponenti ovog koncepta navode kao najznačajniji – da ljudi sumnivog kredibiliteta i motiva dođu do državljanstva – ne djeluje kao ozbiljna opasnost, pod uslovom da se stvar obavi valjano i transparentno i da bude pažljivo regulisana“, kaže ekonomski stručnjak Vasilije Kostić za Portal Analitika.
On dodaje da kada je riječ o potrebi za privlačenjem stranog kapitala zemlje koje su nam u globalnoj utakmici konkurenti već imaju u upotrebi ovaj koncept.
“Možda bi se dalo prigovoriti ovom kriterijumu s argumentacijom da se favorizuje ekonomski na račun državnog aspekta, ali takva argumentacija već odavno uzmiče, u savremenom globalizovanom svijetu, pred sve izraženijom potrebom zemalja za nedostajućim resursom zvanim kapital koji generiše nova radna mjesta“, kaže Kostić.
Definisati jasne kriterijume
Njegovo mišljenje dijeli i dekan MBS Univerziteta Mediteran Dragoljub Janković koji kaže da bi ekonomsko državljanstvo bilo korisno za Crnu Goru pod uslovom da se jasno defnišu kriterijumi shodno našim interesima privlačenja stranih investicija i drugih pozitivnih efekata za našu zemlju.
Na pitanje sa početka teksta, što bi nekome crnogorske državljanstvo, posebno što kada je riječ o poslovanju- imaju iste uslove i stranci i domaći gradjani, sagovornici Portala Analitika objašnjavaju-širok je dijapazon.
“Državljanstvo se na ovaj način traži i dobija iz različitih motiva kao što je to slučaj i u drugim slučajevima koji nijesu kao ovaj. Jedina i značajna razlika je u novcu , a ne u motivima i u činjenici da sa novcem sve ide lakše i izvjesnije. Da li u tome ima išta novo?! Razlozi, dakle, mogu biti različiti: ekonomski, pravni, politički, psihografski, geografski, kulturološki – lični razlozi“, pojašnjava Kostić.
Profesor Janković kaže da motivi tražioca ekonomskog državljanstva mogu biti vrlo različiti od isplativosti investiranja, putovanja u druge zemlje bez vize do napuštanja kriznih područja u kojima žive.
Kakva su inostrana iskustva
Mnoge zemlje su pribjegle konceptu ekonomskog državljnstva i u svijetu postoji već nekoliko decenija. Na tlu Evrope uvele su ga Velika Britanija, Austrija, Portugal, Španija, Grčka, Kipar i Malta. Od iznosa novca koji ste spremni da investirate zavisi država u kojoj možete da se nastanite. Državljanstvo je najjeftinije u Dominikani, 75 hiljada dolara. Na Kipru košta od 1,5 miliona do dva miliona, Malti do četiri do pet miliona. Neke zemlje, poput SAD, Kanade, Australije, nude velikim investitorima stalno boravište, što ih na kraju može dovesti do državljanstva.
Crna Gora je prije pet godina predvidjela da državljanstvo „košta“ pola miliona eura. Malo ili mnogo? Naši sagovornici nijesu precizrali koji bi iznos bio adekvatan, ali ukazuju na nekoliko parametara koji to pitanje određuju.
Od čega zavisi cijena državljanstva
“Atraktivnost za javljanje za ekonomsko državljanstvo (time i visina cijene) zavisi od povoljnosti biznis uslova u zemlji i mogućnosti zarade, povoljnosti poreza, a posebno mogućnost putovanja u druge zemlje bez pasoša. Dodatni razlog za Crnu Goru je da će postati članica EU, čime investitori mogu proširiti svoje tržište na EU u budućnosti”, kaže Dragoljub Janković.
Vasilije Kostić kaže da prilikom određivanja visine cijene treba voditi računa o ekonomskim ciljevima koji želimo postići jednim takvim projektom i potrebe za takozvanim brendovskim pozicioniranjem jer, kako dodaje, sviđalo se to nama ili ne korporativno poimanje odnosa sve više preovlađuje.
(Cijeli tekst pročitajte na Portalu Analitika)
