Biznismen Miodrag Kostić u prvom intervjuu za slovenačke medije nakon preuzimanja Gorenjske banke govori o investiranju, strateškim planovima MK Groupe i budućim trendovima.
Uspješan biznismen koji je preduzetničku karijeru počeo od nule, u Srbiji provede oko tri mjeseca godišnje, a posluje i živi na relaciji Dubai – London – Ženeva – Kijev. Spava 6 a radi 12 sati.
U intervjuu za slovenački Dnevnik.sl Kostić otkriva planove koje ima na ovom tržištu. On negira interesovanje za dio trgovinske imperije Tuš, koja je na prodaju.
Cilj deset hotela
MK Group je kompanija šarenolikog portfolija, od poljoprivrede, preko turizma do bankarstva.
Kostić je od holdinga Sava kupio hotel Kempinski i dio Gorenjska banke. Ipak, biznismen tvrdi da nema nikakve veze sa holdingom Sava, već kaže da je oglas za prodaju dvorca bio otvoren skoro godinu dana, a da se u njega prethodno zaljubio kao gost.
“Preko Erste banke sam slučajno saznao da se prodaje dvorac Kempinski”, kaže Kostić objašnjavajući da je u hotelu ranije boravio i da mu se veoma dopao.
“Odluka o kupovini hotela Kempinski nije neobična. To je naš šesti hotel, a u strategiji razvoja navedeno je deset hotela. Ovo je najmanji broj hotela sa kojim je postignuta ozbiljna optimizacija troškova”, kaže Kostić za Dnevnik.sl.
Povećanje udjela u Gorenjska banci
“MK grupa je vlasnik AIK banke, koja je peta po veličini u Srbiji, ali i najekonomičnija banka u Srbiji”, kaže Kostić objašnjavajući da je dobitak AIK-a po zaposlenom najveći. Ova grupa planira povećanje udjela u slovenačkom bankarskom sistemu.
Što se tiče Gorenjska banke, Kostić kaže da je zainteresovan za povećanje udjela, ali da to ne zavisi samo od grupe.
“Zainteresovan sam za kupovinu ako cijena bude dobra i ako dobijemo adekvatnu saglasnost Banke Slovenije i drugih regulatora.”
“Radimo transparentno i u skladu sa propisima i odobrenja Banke Slovenije”, kaže Kostić.
Gorenjska banka je u januaru prikupila 13 miliona eura prodajom običnih akcija po cijeni od 230 eura po akciji. Banka je ranije najavila novu emisiju kojom bi prikupila najmanje 13 miliona eura za pokrivanje kapitalnih manjaka, u skladu sa zahtjevima centralne banke Slovenije. Ova banka završila je finansijsku 2014. sa 2 miliona eura neto profita, nakon dvije godine u minusu.
Finansiranje rasta MK Groupe
MK grupa u posljednjih 30 godina skoro ništa nije prodala, nije prezadužena, a sve kupljene firme i dalje rade i obezbjeđuju više od 5.000 zaposlenih i njihove porodice.
Na pitanje kako je finansirao svoj rast Kostić objašnjava da je završio fakultet 1983. godine i odmah otvorio svoju kompaniju uz pomoć hipoteke na porodičnoj kući. Sa početnih 40 hiljada dolara, što je u to vrijeme bio ogroman novac, krenuo je u poslovne pohode.
Kostić vjeruje u organski rast, što znači “sticanje uz pomoć sopstvenog kapitala i sopstvenih izvora finansiranja”. Nije sljedbenih visoke zaduženosti, a odavno je naučio dvije stvari:
Prva je zakon novčanog toka (cash flow).
“Prvo pravilo je da ne vjerujem u dobre projekte koji nemaju novčani tok.”
Druga je investicija u skladu sa rokom dospijeća sredstava.
“U dugoročne investicije ne treba ulaziti uz kratkoročne finansijske resurse i skupe kredite. Takvo ponašanje je tipično danas, i za Srbiju i za sve ove prostore, ljudi se suviše lako odluče da uzmu kredit”, kaže Kostić.
U nekim investicionim odlukama riječ su imale i emocije, kao što je hotel na Kopaoniku. Tu je proveo mladost, njegova djeca su tamo počela da skijaju. „Ovo je investicija za koju sam imao ‘srce i osjećaj’, sve ostalo je više ili manje čista matematika.“
Oprezno sa novim investicijama
“U principu, ne investiramo van aktivnosti, za koje već imamo znanje i stručnost. Princip je veoma jednostavan: ovladali smo oblašću bankarstva, poljoprivrede i hotelijerstva. Zainteresovani smo za sve što se odnosi na ove tri osnovne oblasti, ili ono što bi mogli da unaprijedi poslovanje”, kaže Kostić.
Ovaj biznismen objašnjava da ga svako jutro na radnom stolu čeka mnoštvo informacija šta je na prodaju, ne samo u Sloveniji, već širom Evrope, da ne stigne sve da razmotri. Informacije dolaze iz banaka, baza podataka i publikacija, a saradnici sužavaju izbor. Njemu posle ostaje da odluči da li će nešto kupiti ili ne.
Budućnost je u obnovljivim izvorima, digitalizaciji…
U budućnosti sve nas čeka preuzimanje od velikih svjetskih multinacionalki, kaže Kostić misleći na šećerane koje danas čine 20 do 30 odsto prihoda grupe, sa tendencijom pada u udjelu.
Budućnost i trend je u obnovljivim izvorima energije. “I naravno digitalizacija, pametni telefoni, to je budućnost.”
GdeInvestirati
