Prošle godine na Montenegroberzi promet 65 miliona – 40 odsto manji

Na Montenegroberzi se u 2015. godini trgovalo za 65.404.780 eura, ili za oko 40 odsto manje u odnosu na promet koji je ostvaren godinu ranije.

Do pada u obimu prometa je došlo jer ove godine nije bilo emisija i trgovine obveznica koliko prethodne godine. U 2014. su obavljene emisije obveznica na primarnom tržištu u ukupnom iznosu od 53.150.000 eura.U koliko bi posmatrali samo promet realizovan na sekundarnom tržištu kapitala u toku 2014. i 2015. godine, iz Montenegroberze napominju da je promet porastao za oko 19 odsto.

Ukupan broj transakcija u 2015. godini iznosio je 5.090 , ili 19 odsto manje, a najviše se trgovalo akcijama Crnogorski elektroprenosnog sistema 17.426.888 eura (27 odsto ukupnog prometa), Crnogorskog Telekom 7.509.088 eura (11 posto od ukupnog prometa).

Akcijama Jugopetrola se trgovalo za 2.295.666 eura, Društvom za upravljanje investicionim fondom Moneta za 911.000 eura, Plantažama 881.738 eura i dionicama Hipotekarne banke za 794.070 eura.

Najveći rast cijene zabilježile su akcije HTP Ulcinjska rivijera 89 odsto, Luke Bar 52 odsto i kotorskog Napretka 50 odsto, dok su najveći pad cijena imale dionice Mješovitog iz Herceg Novog 90 odsto i Lovćen osiguranje 73 odsto.

Od 1. aprila 2015, na Montenegroberzi su u upotrebi dva nova indeksa: MNSE10 i MONEX.

MNSE10 je indeks 10 najlikvidnijih hartija na tržištu kapitala. Do kraja godine, zabilježio je rast vrijednosti u iznosu od 4,47 odsto. Ukoliko bi smo retroaktivno posmatrali vrijednost MNSE10 indeksa, počev od 31. decembra 2014. na period od jedne godine, njegov godišnji prinos iznosio bi oko 22 odsto.

MONEX je nasljednik indeksa MONEX20, koji ima više kompanija u svojoj “korpi” i kao takav je najmjerovdavniji pokazatelj kretanja cijena na cjelokupnom tržištu kapitala. U odnosu na 2014. MONEX je zabilježio rast vrijednosti u iznosu od 6,80 odsto.

Uz drastičan pad prometa i nedolazak očekivanih investitora iz Turske, prošlu 2015. godinu je obilježilo (ne)poštovanje vlasničkih prava nezadovoljnih akcionara pojedinih zatvorenih investicionih fondova. Gazde Zatvorenog investicionog fonda Moneta poštovale su u potpunosti zahtjeve akcionara i vlasničke im uloge isplatili u novcu ili akcijama drugih komanija.

Najveće razočarenje doživjelo je oko 19 odsto nezadovoljnih akcionara ZIF Atlas Mont kojima istoimeno društvo tokom decembra nije isplatilo očekivanih 3,4 miliona eura. Nesaglasni akcionari sada su upućeni na Privredni sud i parnice tokom kojih će pokušati da izbore prinudnu naplatu svog potraživanja.

Zbog ovog negativnog primjera sve oči su sad uprte u gazde Zatvorenog investicionog fonda Eurofond koji bi trebalo počev od 16. januara nesaglasnim akcionarima da isplati oko 5,4 miliona eura

Vijesti

Check Also

Rubini: Status američkog dolara kao glavne svjetske rezervne valute je ugrožen

“Status američkog dolara kao glavne svjetske rezervne valute je ugrožen”, napisao je u nedelju u …

Leave a Reply

Your email address will not be published.